Zbog svega sam odlučila da prestanem da ćutim i da otvoreno razgovaram s njim.
Jedne večeri sjela sam pored njega i rekla:
„Volim te, ali imamo problem. Ne želim da se pretvaram da mi je sve savršeno.“
Odmah je znao na šta mislim. Spustio je pogled i rekao:
„Znam. Svaki put vidim da nisi zadovoljna.“
Bilo mi ga je žao, ali nisam željela da ga lažem.
„Nije sve u tome. Ti si prema meni bolji nego bilo koji muškarac prije tebe.“
Tada mi je priznao da ga taj problem prati godinama i da je zbog njega izbjegavao ozbiljne veze.
„Zato sam mislio da ćeš i ti jednog dana otići.“
Umjesto raskida, predložila sam da zajedno potražimo stručno mišljenje i vidimo postoji li način da naš intimni život bude bolji za oboje.
Pristao je.
Nekoliko mjeseci kasnije naš odnos se potpuno promijenio. Ne zbog nekog čuda, nego zato što smo konačno počeli otvoreno da pričamo o tome šta nam prija, šta ne i šta oboje želimo.
Mislila sam da je najveći problem iza nas.
A onda me je jednog dana nazvala njegova bivša djevojka.
Nikada je ranije nisam upoznala.
„Moram ti nešto reći o njemu.“
„Šta?“
„On ti nije ispričao cijelu istinu o tome zašto su mu prethodne veze propale.“
Pomislila sam da želi da napravi problem između nas.
Ali onda mi je poslala fotografiju starog medicinskog dokumenta.
Na njemu je bilo njegovo ime.
Kada sam pročitala datum i razlog pregleda, shvatila sam da njegov najveći strah uopšte nije bio ono što sam cijelo vrijeme mislila…