„Moraš pod hitno da raskineš s njom. Ne mogu ti govoriti detalje pregleda, ali postoji nešto što ti ona mora sama priznati.“
Odmah sam se iznervirao.
„Kakvo nešto? Šta joj je?“
„Ne pitaj mene. Pitaj nju. Ja sam već previše rekao.“
Te večeri sam otišao kod djevojke. Čim sam spomenuo pregled, potpuno je problijedjela.
„Zašto ti je on rekao da sam bila kod njega?“
„Nije mi rekao ništa konkretno. Samo da moramo razgovarati.“
Sjela je i počela plakati.
„Postoji nešto što ti nisam rekla.“
Pomislio sam na najgore.
Priznala mi je da je prije naše veze imala ozbiljan zdravstveni problem zbog kojeg je dugo išla na kontrole. Posljednjih mjeseci simptomi su se ponovo pojavili i zato je otišla kod mog prijatelja.
„Zašto si to krila od mene?“
„Bojala sam se da ćeš otići.“
Zagrlio sam je.
Ali nešto mi nije davalo mira. Zašto bi mi prijatelj zbog toga rekao da raskinem s njom?
Sutradan sam ga ponovo nazvao.
„Ako je stvar samo zdravstvena, zašto si mi rekao da je ostavim?“
Dugo je ćutao.
„Zato što sam tokom pregleda vidio njeno prezime i datum rođenja.“
„Pa šta?“
„Onda sam se sjetio nečega što mi je moj otac pričao prije mnogo godina.“
Njegov otac i moj pokojni otac nekada su zajedno radili u istoj bolnici.
Iz stare arhive pronašao je dokument i zamolio me da dođem.
Na papiru je bilo ime moje djevojke, ime njene majke i potpis mog oca.
„Kakve veze moj otac ima s njenom majkom?“
Prijatelj je spustio pogled.
„Ne znam cijelu priču. Ali prije nego što nastaviš tu vezu, mislim da oboje morate razgovarati sa svojim majkama.“
Kada sam dokument odnio kući i pokazao ga majci, ispao joj je iz ruke.
„Odakle ti ovo?“
„Mama, ko je majka moje djevojke?“
Sjela je i rekla:
„Žena za koju sam se nadala da je više nikada neću vidjeti.“
A onda mi je ispričala zašto su naše dvije porodice prije više od dvadeset godina prekinule svaki kontakt…