Kada sam otvorila vrata, ispred mene je stajala žena koju sam odmah prepoznala.
Bila je to bivša vjerenica mog sina.
Nisam je vidjela pet godina.
„Šta ti tražiš ovdje?“ upitala sam hladno.
Spustila je pogled.
„Moram razgovarati s vama. Radi se o vašem sinu.“
Htela sam zatvoriti vrata, ali tada je iz torbe izvadila kovertu.
„Molim vas. Kada ovo vidite, shvatićete zašto sam došla.“
Pustila sam je unutra.
Sjela je za sto i počela plakati.
„Nisam ga ostavila zato što ga nisam voljela.“
„Ostavila si ga nekoliko dana prije svadbe! Pet godina se sastavljao zbog tebe.“
„Znam. I žao mi je svakog dana.“
Tada mi je pružila dokument iz bolnice.
„Nekoliko dana prije svadbe saznala sam nešto zbog čega sam mislila da nemam pravo vezati ga za sebe.“
Pogledala sam papir i zanijemila.
Godinama sam vjerovala da je mog sina napustila iz hira, a ona mi je objasnila da je tada prolazila kroz ozbiljan lični problem i odlučila da nestane umjesto da mu kaže istinu.
„Zašto mu se sada vraćaš? Ima novu djevojku i konačno je srećan.“
Odmahnula je glavom.
„Nisam došla da ga vratim.“
Izvadila je još jednu kovertu.
„Došla sam zbog nje.“
„Zbog njegove nove vjerenice?“
Klimnula je glavom.
„Poznajem je.“
Zaledila sam se.
„Odakle?“
Pokazala mi je fotografiju na telefonu. Na njoj su njih dvije stajale zajedno, a fotografija je bila snimljena prije nego što je moj sin upoznao novu djevojku.
„Ona zna ko sam ja“, rekla je.
„Zašto mi onda sin ništa nije rekao?“
Bivša vjerenica me je pogledala pravo u oči.
„Zato što on ne zna.“
U tom trenutku zazvonio mi je telefon.
Bio je moj sin.
Javila sam se, a on je uzbuđeno rekao:
„Mama, dolazimo kod tebe. Moramo ti saopštiti nešto veliko.“
Pogledala sam njegovu bivšu vjerenicu.
Ona je problijedjela i samo prošaptala:
„Nemojte mu još ništa reći. Prvo morate saznati zašto je ona zapravo ušla u njegov život.“