Povukla me je u stranu i tiho upitala:
„Znaš li ti uopšte ko je moj brat bio prije nego što ste se upoznali?“
Zbunila sam se.
„Kako misliš?“
Pogledala je prema njemu, a zatim ponovo u mene.
„Prije šest godina poznavao je tvog bivšeg muža.“
Kao da mi je neko izmakao tlo pod nogama.
„To nije moguće. Nikada mi nije rekao.“
Izvadila je telefon i pokazala mi staru fotografiju. Na njoj su zajedno stajali moj sadašnji partner i moj bivši muž.
„Gdje je ovo snimljeno?“
„Radili su zajedno. Kratko, ali dovoljno dugo da se dobro upoznaju.“
Odmah sam otišla do njega.
„Zašto mi nikada nisi rekao da poznaješ mog bivšeg?“
Nije ni pokušao da negira.
„Zato što sam znao da ćeš pomisliti da sam ti prišao zbog njega.“
„A jesi li?“
Ćutao je.
To ćutanje me je boljelo više od bilo kakvog odgovora.
Tada je priznao da je prije šest godina moj bivši muž od njega tražio pomoć.
„Kakvu pomoć?“
„Da ti jednog dana vratim ono što ti je uzeo.“
Nisam razumjela.
Otišao je do ormara i donio malu metalnu kutiju.
Unutra su bili dokumenti, nekoliko starih fotografija i bankovna knjižica.
„Ovo mi je ostavio prije nego što je nestao.“
Na knjižici je bilo moje ime.
„Zašto mi ovo daješ tek sada?“
„Zato što sam tek nedavno uspio dokazati da novac pripada tebi.“
Otvorila sam dokumente i vidjela iznos zbog kojeg mi je zastao dah.
Ali onda sam pronašla kovertu sa rukopisom bivšeg muža.
Na njoj je pisalo:
„Za moju bivšu ženu — ako ikada sazna cijelu istinu.“
Otvorila sam je.
Prva rečenica bila je:
„Nisam nestao samo zbog druge žene.“
Pogledala sam svog partnera.
„Šta ovo znači?“
Spustio je pogled.
„Pročitaj do kraja. Poslije toga ćeš razumjeti zašto sam šest godina čekao da ti kažem ko sam zapravo.“