Tata ju je nekoliko sekundi gledao, a onda mirno rekao:
„Dosta je. Godinama slušam kako vlastitoj kćerki govoriš da je ružna, a nikada te nisam pitao zašto to radiš.“
Mama se odmah naljutila.
„Samo joj govorim istinu. Treba malo da se potrudi oko sebe.“
Tata je ustao i prišao starom ormaru. Iz jedne ladice izvadio je album koji nisam vidjela godinama.
Otvorio ga je na fotografiji moje majke iz mladosti.
„Pogledaj ovu sliku“, rekao joj je.
Mama je zaćutala.
Na fotografiji je imala jednostavnu haljinu, bez šminke, kosu vezanu u rep.
Izgledala je gotovo isto kao ja danas.
„Kada sam te upoznao, upravo sam se u ovu djevojku zaljubio“, rekao je tata. „Nisi imala skupu garderobu niti savršenu frizuru. Bila si svoja.“
Mama je spustila pogled.
„To nema veze s njom.“
„Ima. Jer ona liči na tebe više nego što želiš priznati.“
Te riječi su me iznenadile.
Mama je dugo ćutala, a onda izašla iz sobe.
Mislila sam da je razgovor završen.
Kasnije te večeri pokucala je na vrata moje sobe.
U rukama je držala malu kutiju.
„Moram nešto da ti pokažem.“
Sjela je pored mene i iz kutije izvadila nekoliko starih fotografija.
„Kada sam bila tvojih godina, moja majka mi je svakodnevno govorila iste stvari koje ja govorim tebi.“
Pogledala sam je iznenađeno.
„Zašto si onda to radila meni?“
Oči su joj se napunile suzama.
„Valjda sam toliko dugo slušala da nisam dovoljno lijepa da sam počela vjerovati da te kritikovanjem štitim od istog osjećaja.“
Prvi put sam vidjela majku potpuno drugačije.
Ali onda je iz kutije izvadila posljednju fotografiju.
Na njoj je bila žena koju nisam prepoznala.
Na poleđini je pisalo moje ime i datum mog rođenja.
„Mama, ko je ovo?“
Pogledala me je i rekla:
„Postoji još jedan razlog zbog kojeg sam toliko godina bila stroga prema tebi. Vrijeme je da saznaš ko je ova žena…“