A on se nasmijao i rekao:
„Pa jednostavno. Materijal koji vam je moj gazda obračunao ne košta ni približno toliko koliko vam je rekao.“
Pomislila sam da se šali.
„Kako to misliš?“
Izvadio je telefon i pokazao mi fotografije računa iz prodavnice građevinskog materijala. Cijene su bile mnogo niže od onih koje smo muž i ja dobili u ponudi.
„A ostatak novca?“
Majstor je slegnuo ramenima.
„To morate pitati čovjeka sa kojim se vaš muž dogovarao.“
Kada se muž vratio s posla, sve sam mu ispričala. Očekivala sam da će poludjeti i odmah nazvati izvođača.
Ali on je samo zaćutao.
„Šta ti je?“ pitala sam.
„Ništa.“
Tada sam prvi put posumnjala da zna više nego što govori.
„Jesi li ti znao koliko materijal stvarno košta?“
Nije odgovorio.
Poslije nekoliko minuta priznao je:
„Jesam.“
Ostala sam bez riječi.
Objasnio mi je da je majstor koji je ugovorio posao njegov stari poznanik. Dogovorili su veću cijenu na papiru jer je muž planirao dio novca iskoristiti za nešto drugo.
„Za šta?“
„Htio sam da bude iznenađenje.“
Iz ladice je izvadio fasciklu.
Unutra su bile ponude za renoviranje još jedne prostorije u kući.
„Planirao sam da ti sredim kuhinju za godišnjicu.“
Nisam znala da li da budem ljuta ili dirnuta.
„Znači lagao si me da bi mi napravio iznenađenje?“
„Znam da zvuči glupo.“
Ali tada sam pogledala papire pažljivije.
Na jednoj ponudi bio je iznos mnogo veći od novca koji je navodno „uštedio“.
„Odakle ti ostatak?“
Muž je problijedio.
„Kakav ostatak?“
Pokazala sam mu računicu.
Nedostajalo je nekoliko hiljada eura.
Tada je shvatio da nema smisla više skrivati.
Sjeo je za sto i rekao:
„Postoji još nešto što ti nisam rekao.“
Iz džepa je izvadio ključ.
„Prije mjesec dana kupio sam nešto bez tvog znanja.“
Pomislila sam da je automobil.
Ali kada mi je rekao šta taj ključ otključava, shvatila sam da renoviranje kupatila nije ni približno najveća tajna koju je skrivao od mene…