Muž mi je ovaj vikend bio na službenom putu, pa sam odlučila da iznenadim najbolju drugaricu iz mladih dana. Godinama smo bile nerazdvojne, ali su nas posao, brak i obaveze udaljili. Čule smo se povremeno i uvijek govorile da moramo češće da se viđamo.
Živjela je svega dvadesetak minuta od mene, pa sam kupila kolač koji je nekada obožavala i nenajavljena krenula kod nje.
Pozvonila sam. Vrata je otvorio njen muž. Izgledao je zbunjeno kada me je ugledao.
– Ćao, došla sam da iznenadim Marinu – rekla sam veselo.
Nije se nasmijao. Samo me je nekoliko sekundi gledao, a onda tiho rekao:
– Marina više ne živi ovdje.
Pomislila sam da se šali.
– Kako ne živi? Pa prije nekoliko dana mi je rekla da je kod kuće.
Spustio je pogled.
– Odselila se prije skoro dva mjeseca. Razvodimo se.
Zaledila sam se. Marina mi ništa nije rekla. Izvadila sam telefon i pokušala da je pozovem, ali nije odgovarala.
Njen muž tada je rekao nešto još čudnije:
– Ako stvarno ne znaš gdje je, onda mislim da treba nešto da vidiš.
Uveo me je u hodnik i sa police uzeo kovertu. Iz nje je izvadio nekoliko fotografija.
Na prvoj je bila Marina. Na drugoj takođe. Ali kada sam ugledala treću, noge su mi se odsjekle.
Pored nje je stajao moj muž.
– Odakle ti ovo? – jedva sam izgovorila.
Rekao mi je da je upravo zbog tih fotografija njihov brak počeo da se raspada. Prije nekoliko mjeseci primijetio je da Marina često izlazi i skriva telefon. Mislio je da ima nekoga, pa je jednog dana slučajno vidio poruke.
U njima se stalno pojavljivalo ime mog muža.
Nisam željela da vjerujem. Govorila sam sebi da sigurno postoji neko objašnjenje. A onda mi je pokazao posljednju poruku koju je sačuvao.
Marina je mom mužu napisala: „Jedva čekam vikend. Napokon ćemo imati dva dana samo za nas.“
Baš taj vikend za koji mi je muž rekao da ide na službeni put.
Odmah sam ga pozvala. Nije se javljao. Poslala sam mu samo fotografiju njih dvoje i napisala:
„Je li ovo taj službeni put?“
Nakon manje od minute telefon je zazvonio.
Nisam se javila.
Dvadesetak minuta kasnije stigla mi je poruka od Marine:
„Molim te, dozvoli mi da ti objasnim.“
Tada sam shvatila da objašnjenje više nije ni važno.
Žena kojoj sam godinama pričala svoje najveće tajne znala je koliko vjerujem svom mužu. A čovjek sa kojim sam gradila život znao je koliko mi ona znači.
Te večeri nisam otišla kući. Prespavala sam kod sestre.
Muž se sutradan vratio sa svog „službenog puta“ mnogo ranije nego što je planirao.
Čekao ga je samo kofer njegovih stvari ispred vrata.
Najviše me nije boljela prevara. Boljelo me je što su me izdali upravo dvoje ljudi kojima sam vjerovala više nego ikome.