Moja mama me rodila sa samo 17 godina. Bila je još djevojka, bez posla i bez podrške porodice. Nekoliko mjeseci nakon mog rođenja donijela je odluku da me da na usvajanje.
Odrasla sam u divnoj porodici. Moji usvojitelji nikada nisu skrivali istinu od mene i pružili su mi sve što su mogli. Ipak, kako sam odrastala, u meni je postojalo jedno pitanje: zašto me moja biološka majka nije zadržala?
Kada sam napunila 20 godina, odlučila sam da je pronađem.
Poslije nekoliko mjeseci traganja uspjela sam. Kada sam je prvi put vidjela, srce mi je toliko lupalo da sam jedva govorila.
Ali njen odgovor bio je potpuno drugačiji od onoga čemu sam se nadala.
„Zaboravi na mene“, rekla je tiho. „Moj muž je veoma moćan čovjek. Ne zna da postojite ti i moja prošlost. Ako sazna za tebe, ostaviće me.“
Pitala sam je samo jedno:
„Zar ne želiš makar jednom da razgovaramo?“
Spustila je pogled.
„Želim, ali ne mogu.“
Otišla sam slomljenog srca. Obećala sam sebi da je više nikada neću tražiti.
Prošla je skoro godina dana.
Jednog popodneva neko je pokucao na moja vrata. Kada sam otvorila, ispred mene je stajao elegantno obučen muškarac od pedesetak godina.
„Da li si ti Ana?“ upitao je.
Potvrdila sam.
„Ja sam muž tvoje majke.“
Noge su mi se odsjekle.
Pomislila sam da je došao da mi kaže da je ostavim na miru. Međutim, izvadio je iz džepa malu kovertu i rekao:
„Prije nekoliko sedmica pronašao sam ovo među njenim stvarima.“
U koverti je bila moja fotografija iz djetinjstva.
Na poleđini je pisalo:
„Mojoj djevojčici koju nikada nisam prestala voljeti.“
Nisam mogla zadržati suze.
Muškarac je tada rekao nešto što me potpuno zateklo:
„Tvoja majka mi je priznala sve. Mislila je da ću je ostaviti kada saznam za tebe.“
Zastao je, a zatim dodao:
„Ali nisam je ostavio. Samo sam je pitao zašto mi nije vjerovala svih ovih godina.“
Pogledala sam ga zbunjeno.
„Zašto ste onda došli kod mene?“
Nasmešio se.
„Zato što tvoja majka sjedi u automobilu ispred kuće. Plaši se da ponovo pokuca na tvoja vrata.“
Izašla sam napolje.
U automobilu sam ugledala nju. Plakala je.
Ovoga puta nisam čekala da bilo šta kaže. Prišla sam joj i zagrlila je.
Nismo mogle vratiti izgubljene godine, niti izbrisati ono što se dogodilo.
Ali tog dana smo odlučile da više ne dozvolimo strahu da nam oduzme još jednu.