Svekrva je poslije naše svadbe uzela kutiju sa kovertama i još nekoliko poklona koje smo dobili od gostiju, iako se nikada nismo dogovorili da će ona to zadržati.
Poslije nekoliko dana, kada smo se konačno odmorili od svadbe, pitala sam muža da odemo po naše koverte i poklone. Međutim, on mi je rekao da ga je sramota da ih traži.
Nisam mogla da vjerujem.
„Sramota?! Da tražim svoje poklone sa svoje svadbe?!“
Odlučila sam da je sama pozovem. Kada sam je pitala kada možemo doći po stvari, odgovorila mi je veoma drsko. Rekla je da sam nevaspitana i da ona ima pravo na novac koji smo dobili jer je, kako kaže, majka mladoženje.
To me je potpuno šokiralo.
Da se razumijemo – svadbu smo muž i ja platili unaprijed. Niko nam nije dao novac za organizaciju niti smo se dogovorili da će neko uzeti naše svadbene poklone.
Ne znam šta se tačno dogodilo u međuvremenu, ali poslije otprilike dvije nedjelje muž je otišao i donio naše stvari.
Sve smo dobili nazad, ali ono što je svekrva rekla nisam mogla tek tako da zaboravim. Od tog trenutka naš odnos više nije isti i držimo veliku distancu prema njoj.
Najviše me nije pogodio ni novac ni pokloni, već činjenica da je neko smatrao da ima pravo da uzme nešto naše bez pitanja.