Kada je moj sin otišao u Njemačku, plakali smo i žena i ja. Govorio je da ide samo na dvije ili tri godine, da zaradi nešto novca, napravi kuću i vrati se. Vjerovali smo mu. Bio je mlad i želio je sebi da obezbijedi bolji život.
Ali dvije godine pretvorile su se u pet, a pet u deset.
Za sve to vrijeme dolazio je kući samo povremeno. Nekada za praznike, nekada tokom ljeta. Svaki put bismo ga pitali kada će se konačno vratiti, a on bi odgovarao:
„Još samo malo, tata. Da završim još nekoliko stvari.“
Vremenom smo prestali da pitamo. Shvatili smo da je tamo napravio svoj život. Imao je dobar posao, stan i prijatelje. Nama je bilo najvažnije da je zdrav i zadovoljan.
A onda me je prije nekoliko mjeseci nazvao.
„Tata, vraćam se.“
Pomislio sam da se šali.
„Kako misliš vraćaš se? Na odmor?“
„Ne. Vraćam se zauvijek.“
Odmah sam osjetio da nešto nije u redu. Njegov glas nije zvučao kao glas čovjeka koji je srećan što se vraća kući.
Pitao sam ga šta se dogodilo.
Nekoliko sekundi je ćutao, a onda rekao:
„Dobio sam otkaz. Firma se zatvara. Mogao bih tražiti drugi posao, ali više ne želim. Deset godina jurim za novcem, a propustio sam deset godina sa vama.“
Nisam znao šta da kažem.
A onda je dodao:
„Tata, mama mi svaki put kada dođem izgleda starije. Ti isto. Kuća koju sam želio napraviti više mi ništa ne znači ako u njoj neću imati s kim da sjednem i popijem kafu.“
Spustio sam telefon i nisam mogao da zaustavim suze.
Nisam rekao ženi ništa. Želio sam da je iznenadimo.
Nekoliko sedmica kasnije, jednog jutra, začuo se automobil ispred kuće. Žena je pogledala kroz prozor i samo se ukočila.
Sin je izašao iz automobila, otvorio gepek i izvadio dva velika kofera.
Ona je istrčala iz kuće bez jakne i papuča.
Zagrlila ga je i počela da plače.
„Koliko ostaješ ovaj put?“ pitala ga je.
On se nasmijao, spustio kofere i rekao:
„Ako me primite nazad – ovaj put ne idem nigdje.“
Tog dana nismo pričali o novcu, poslu niti o Njemačkoj. Sjedili smo za istim stolom kao nekada i pili kafu.
Tada sam shvatio nešto što čovjek često nauči tek kada prođu godine:
Novac možeš ponovo zaraditi.
Ali vrijeme provedeno daleko od ljudi koje voliš niko ti ne može vratiti.