Onda sam pozvao svog najboljeg prijatelja.
Rekao sam mu samo:
„Treba mi jedna usluga. Dođi sutra u hotel koji ću ti poslati i nemoj ništa da me pitaš.“
Sutradan sam stigao ranije i čekao u predvorju. Bivša se pojavila tačno u dogovoreno vrijeme.
Čim me je ugledala, rekla je:
„Znala sam da mi nećeš okrenuti leđa.“
„Nisam došao zbog onoga što misliš.“
Zbunila se.
Tada je u hotel ušao moj prijatelj.
„Šta on radi ovdje?“
„Došao je kao svjedok razgovora.“
Lice joj se promijenilo.
Objasnio sam joj da imam porodicu i da neću prevariti ženu niti pristati na ono što je tražila.
„Ako ti i muž želite dijete, postoje doktori i legalni načini da pokušate. Ja neću biti dio tajne.“
Počela je plakati.
„Ne razumiješ. Nije stvar samo u djetetu.“
„Šta onda želiš od mene?“
Dugo je ćutala, a zatim iz torbe izvadila staru kovertu.
„Zato sam te zapravo pronašla poslije deset godina.“
Unutra je bila fotografija nas dvoje iz vremena kada smo bili zajedno i nekoliko medicinskih dokumenata.
„Kakve veze ovo ima sa mnom?“
Spustila je pogled.
„Prije nego što sam te ostavila i udala se za profesora, dogodilo se nešto što ti nikada nisam rekla.“
Moj prijatelj i ja smo se pogledali.
„Šta?“
Pružila mi je posljednji papir.
Na njemu je bio datum od prije skoro deset godina.
„Ne mogu ti više lagati. Zato sam insistirala da se vidimo.“
Pročitao sam nekoliko redova i potpuno zanijemio.
Tada sam shvatio da njen zahtjev da joj „pomognem da dobije dijete“ možda uopšte nije bio pravi razlog zbog kojeg me je nakon deset godina ponovo potražila…