Kada sam mu rekla da bolujem od raka, dugo je ćutao. Očekivala sam sažaljenje, šok ili možda da ustane i ode.
Umjesto toga, uhvatio me je za ruku.
„Zašto mi nisi ranije rekla?“
„Nisam željela da se vratiš meni zato što ti me je žao.“
Odmahnuo je glavom.
„Nisam se ni vratio zbog toga. Vratio sam se jer sam shvatio da sam napravio najveću grešku kada sam dozvolio drugima da odlučuju umjesto mene.“
Počela sam plakati.
Narednih dana bio je uz mene. Vozio me na preglede, čekao ispred ordinacije i ponašao se kao čovjek kojeg sam nekada voljela.
Ali njegova majka nije znala ništa.
Sve dok jednog dana nije došla kod njega bez najave i zatekla mene u stanu.
„Šta ona radi ovdje?“
On je prvi put stao ispred mene.
„Mama, dosta je. Ja želim biti s njom.“
„Poslije svega?“
„Poslije svega.“
Tada sam joj rekla za bolest.
Odjednom je zaćutala.
Mislila sam da će makar tada pokazati malo razumijevanja.
Ali samo je uzela torbu i otišla.
Dva dana kasnije nazvala me.
„Moramo se vidjeti nasamo.“
Nisam željela, ali sam pristala.
Našla se sa mnom ispred bolnice.
Nije se svađala.
Samo mi je pružila kovertu.
„Ovo je za tebe.“
Unutra su bili medicinski dokumenti.
Pogledala sam ime na vrhu i zbunila se.
„Ovo nisu moji nalazi.“
„Znam.“
Dokumenti su pripadali njenoj mlađoj sestri.
„I ona je imala rak“, rekla je.
„Zašto mi ovo pokazujete?“
Oči su joj se napunile suzama.
„Zato što je umrla sa 31 godinom. Od tada se panično bojim da moj sin prođe kroz ono kroz šta je prošao njen muž.“
Prvi put sam shvatila odakle dolazi dio njene hladnoće.
Ali onda je iz koverte izvadila još jedan papir.
„Postoji još nešto. Kada si mi rekla gdje se liječiš, naziv doktora mi je bio poznat.“
Pogledala sam dokument.
Na njemu je bilo ime istog ljekara koji je vodio moje liječenje.
„Šta to znači?“
„Ne znam. Ali prije nego što je moja sestra umrla, ostavila mi je pismo u kojem je napisala da, ako se ikada ponovi ista situacija u našoj porodici, obavezno pronađem ovog doktora i pitam ga jedno pitanje.“
„Koje pitanje?“
Pružila mi je staro, požutjelo pismo.
Kada sam pročitala posljednju rečenicu, ostala sam bez riječi.
Tada sam shvatila da me buduća svekrva nije pozvala samo da bi se izvinila…