CIMERKE SU MI UZELE HRANU – ALI ONO ŠTO SAM ČULA IZA VRATA ME JE ZALEDILO
Stajala sam ispred njihove sobe i jasno čula kako se smiju.
Jedna je rekla:
„Ma neće ništa skontati. Svaki put donese pune kese od kuće.“
Druga se nasmijala:
„Neka donosi, ima ona dovoljno.“
Tada sam izgubila strpljenje i pokucala.
Odjednom tišina.
„Otvorite vrata! Znam da ste uzele moju hranu.“
Poslije nekoliko trenutaka jedna je otvorila.
„Šta se dereš zbog malo hrane?“
„Nije prvi put! Stalno uzimate naše stvari, a nikada ništa ne vratite.“
Tada je druga cimerka izašla iz sobe i rekla:
„Dobro. Hoćeš istinu? Uđi.“
Na krevetu sam ugledala moje kese.
Ali hrana je još uvijek bila unutra.
„Pa zašto ste je uzele?“
Pogledale su se.
„Nismo htjele da je pojedemo.“
Jedna je iz ormara izvadila kutiju punu novca.
„Ovo skupljamo već mjesecima.“
„Odakle vam toliko novca?“
„Gazda nam plaća.“
Zaledila sam se.
„Za šta?!“
„Da provjeravamo tvoje stvari kada odeš kući.“
Mislila sam da se šale.
„Zašto bi gazda želio da preturate po mojim stvarima?“
Tada mi je pokazala fotografiju koju je pronašla u mom koferu.
Na njoj sam bila kao mala sa svojom majkom.
Pored nas je stajao naš gazda.
„Nikad nisam vidjela ovu fotografiju.“
„Pogledaj šta piše pozadi.“
Okrenula sam je.
Majčinim rukopisom bilo je napisano:
„Ako se ikada vrati u ovu kuću, nemoj joj reći ko je njen pravi otac.“
Ruke su mi počele drhtati.
„Odakle vam ovo?!“
„Bilo je sakriveno u postavi tvog kofera.“
U tom trenutku neko je otključao ulazna vrata.
Gazda.
Ušao je u sobu i čim je vidio fotografiju u mojoj ruci, problijedio je.
„Niste smjele da joj pokažete.“
„Šta mi niste smjeli pokazati?!“
Nije odgovorio.
Prišla sam mu.
„Poznavali ste moju majku?“
„Jesam.“
„Jeste li vi moj otac?“
Dugo me je gledao.
A onda je rekao:
„Ne.“
Osjetila sam olakšanje.
Ali trajalo je samo nekoliko sekundi.
Gazda je otvorio ladicu i izvadio staru kovertu.
Na njoj je pisalo moje ime.
„Tvoja majka mi je ovo ostavila prije 20 godina.“
Otvorila sam je.
Unutra je bio DNK nalaz i fotografija još jednog muškarca.
Prepoznala sam ga odmah.
Bio je to čovjek kojeg sam cijelog života zvala ujakom.
„On je moj otac?!“
Gazda je odmahnuo glavom.
„Ni on.“
„PA KO JE?!“
Tada je jedna od novih cimerki počela plakati.
Pogledala sam je.
„Šta je tebi?“
Izvadila je svoj rodni list.
Na njemu je bilo ime moje majke.
„Zato smo se zapravo doselile ovdje“, rekla je.
„Nas dvije nismo slučajno tvoje cimerke.“
„Ko ste onda?“
Pružila mi je fotografiju.
Na njoj je moja majka držala tri bebe.
A gazda je tiho rekao:
„Prije nego što saznaš ko ti je otac, moraš saznati zašto ti majka nikada nije rekla da imaš dvije sestre.“