Priđem joj i pitam šta se dešava, a ona me kroz plač pogleda i kaže:
„Mislila sam da me varaš.“
Ostao sam zatečen. Nikada joj nisam dao razlog da tako nešto pomisli. Pitam je odakle joj to, a ona izvadi svoj telefon i pokaže mi poruku koju je dobila pre nekoliko dana sa nepoznatog broja.
U poruci je pisalo:
„Ako želiš da znaš kakav je stvarno tvoj dečko, pogledaj mu telefon. Posebno razgovore koje briše.“
Zato je poslednjih dana bila ćutljiva. Nije želela odmah da me optuži, već je čekala da vidi kako ću reagovati kada zatraži telefon.
„Videla sam da nema ničega“, rekla je. „Sad mi je još manje jasno ko mi ovo šalje.“
Uzeo sam njen telefon i pogledao broj. Nije mi bio poznat. Pozvali smo ga, ali je bio nedostupan.
Pomislio sam da je neka glupa šala i rekao joj da zaboravimo na sve.
Ali sledećeg jutra stigla joj je nova poruka.
„Naravno da nisi pronašla ništa. Obrisao je.“
Tada mi više nije bilo svejedno.
Odgovorila je: „Ko si ti?“
Posle nekoliko minuta stigla je fotografija.
Na njoj sam bio ja, ispred jednog kafića, kako razgovaram sa nekom devojkom.
Devojka je bila moja koleginica sa posla. Tog dana smo se slučajno sreli i popili kafu. Nisam ni pomislio da to treba posebno da spominjem.
Ali fotografija je očigledno napravljena iz daljine.
Neko nas je pratio.
Objasnio sam devojci ko je žena sa fotografije i odmah joj pokazao našu poslovnu prepisku. Sve se poklapalo.
Taman kada smo pomislili da je stvar rešena, stigla je treća poruka:
„Pitaj ga šta se dogodilo 17. maja.“
Kad sam pročitao datum, zanemeo sam.
Moja devojka je to primetila.
„Šta je bilo 17. maja?“
Nisam odgovorio odmah.
Ne zato što sam je prevario.
Nego zato što je osoba koja je slala poruke očigledno znala nešto što sam krio gotovo godinu dana.
Seo sam pored nje i rekao:
„Moram nešto da ti priznam.“
Prošlog maja pozajmio sam veću sumu novca svom rođenom bratu. Upao je u ozbiljne finansijske probleme i zamolio me da nikome ne govorim. Nisam rekao ni devojci jer sam znao da bi se zabrinula.
„Kakve to veze ima sa tobom i drugom ženom?“ pitala je.
„Nikakve. Ali samo nekoliko ljudi zna za taj datum.“
Pozvali smo mog brata.
Kada smo mu pročitali poruke, dugo je ćutao.
A onda je rekao nešto što nismo očekivali:
„Mislim da znam ko vam ih šalje.“
Radilo se o njegovoj bivšoj devojci. Znala je za novac, datum kada smo se našli, gde radim, pa čak i u koje kafiće često odlazim. Posle njihovog veoma ružnog raskida pokušavala je da napravi probleme njemu, a očigledno je odlučila da u sve umeša i mene.
Sačuvali smo poruke i fotografije, blokirali broj i odlučili da više ne odgovaramo.
Moja devojka me je te večeri pogledala i rekla:
„Žao mi je što sam posumnjala u tebe.“
Odgovorio sam joj:
„Razumem zašto jesi. Ali sledeći put prvo pitaj mene.“
Nasmejala se i zagrlila me.
Mislio sam da je tu priči kraj.
A onda je, nekoliko dana kasnije, meni stigla poruka sa potpuno novog broja:
„Nije ti brat rekao sve.“