### IMAO SAM NEKOLIKO DEVOJAKA, ALI OVA SADAŠNJA IMA FETIŠ KOJI ME POTPUNO ZBUNJUJE
Nikada nisam bio neki veliki zavodnik. Imao sam nekoliko devojaka kroz život i svaka je bila posebna na svoj način. Svaka veza ostavila mi je neko iskustvo, ali nijedna me nije toliko iznenadila kao ova sadašnja. Upoznali smo se sasvim slučajno, na proslavi kod zajedničkog prijatelja. Iskreno, nije bila tip devojke za koju bih na prvi pogled pomislio da će mi potpuno promeniti život. Delovala je tiho, povučeno i pomalo stidljivo. Nije mnogo pričala, ali je imala osmeh koji mi je odmah privukao pažnju.
Te večeri smo razgovarali gotovo do jutra. Pričali smo o poslu, porodici, putovanjima i svemu onome o čemu ljudi obično razgovaraju kada tek počinju da se upoznaju. Bila je duhovita, pažljiva i nekako drugačija od devojaka koje sam ranije upoznavao. Nisam ni primetio koliko je vremena prošlo dok nam prijatelji nisu rekli da je vreme da krenemo kući.
Narednih dana počeli smo da se dopisujemo. Ubrzo smo izašli na prvu kafu, a zatim i na večeru. Svaki susret bio je sve opušteniji, pa sam shvatio da mi se dopada mnogo više nego što sam očekivao. Posle nekoliko nedelja započeli smo vezu i činilo se da je sve došlo na svoje mesto.
Bila je nežna, pažljiva i uvek spremna da me sasluša. Pamtio sam sitnice koje mi je govorila, a ona je umela da me iznenadi nekim malim znakom pažnje. Prvi meseci naše veze bili su zaista lepi. Provodili smo mnogo vremena zajedno, upoznali porodice i počeli da pravimo planove za budućnost.
Ipak, kao i u svakoj vezi, došao je trenutak kada smo počeli da upoznajemo i one strane ličnosti koje se ne vide na prvim sastancima.
Sve je počelo jedne večeri kada smo ostali sami kod mene. Gledali smo film, šalili se i razgovarali o našim prethodnim vezama. U jednom trenutku razgovor je skrenuo na intimnost i stvari koje nam se dopadaju, ali o kojima se ljudi često stide da govore otvoreno.
Mislio sam da je to sasvim običan razgovor između dvoje ljudi koji se vole i veruju jedno drugom. Međutim, ona mi je tada priznala nešto što me je potpuno iznenadilo.
Imala je jednu neobičnu želju koju nikada ranije nije podelila ni sa kim.
U prvi mah nisam znao kako da reagujem. Nisam želeo da se nasmejem niti da pomisli da je osuđujem. Pitao sam je da li se šali, ali me je pogledala ozbiljno i rekla da joj je trebalo mnogo vremena da skupi hrabrost i razgovara sa mnom o tome.
Tada sam shvatio da joj nije bilo lako da mi to prizna.
Rekao sam joj da može otvoreno da razgovara sa mnom i da ne mora da se plaši moje reakcije. Istovremeno sam joj objasnio da mi je potrebno malo vremena da razumem šta mi govori, jer se sa takvom situacijom ranije nisam susreo.
Ona se nasmešila, vidno rasterećena, i priznala da se dugo plašila da ću je zbog toga gledati drugačije.
Od te večeri počeli smo mnogo otvorenije da razgovaramo o svojim željama, granicama i stvarima koje su nam prijatne ili neprijatne. Shvatio sam da sam ranije često pretpostavljao da znam šta druga osoba želi, umesto da je jednostavno pitam.
Ipak, nisam mogao da prestanem da razmišljam o našem razgovoru. Ne zato što sam smatrao da sa njom nešto nije u redu, već zato što me je iznenadilo koliko ljudi mogu da kriju neke svoje želje čak i od osobe koju vole.
Nekoliko dana kasnije ponovo smo razgovarali o toj temi. Ovoga puta bio sam opušteniji i postavljao sam joj pitanja koja su mi ranije delovala neprijatno. Ona mi je objasnila da joj je najvažnije da se oseća sigurno i da zna da može da mi kaže šta misli bez straha od podsmeha.
To mi je mnogo značilo.
Vremenom sam shvatio da njena želja nije jedino što treba da razumem. Mnogo važnije bilo je to što mi je ukazala poverenje i odlučila da sa mnom podeli nešto što je dugo držala za sebe.
Nisam morao da imam iste želje kao ona da bih je poštovao. Bilo je dovoljno da budem iskren, da ne obećavam nešto što mi ne prija i da ne pokušavam da je menjam samo zato što se razlikuje od mojih ranijih partnerki.
Danas na početak naše veze gledam drugačije nego ranije. Mislio sam da čoveka upoznaš za nekoliko meseci i da posle toga znaš sve važno o njemu. Sada znam da se poverenje gradi mnogo duže i da ljudi ponekad tek nakon dužeg vremena skupe hrabrost da pokažu svoje najličnije strane.
Najvažnije je da partneri mogu da razgovaraju bez ponižavanja, pritiska i osuđivanja. Niko ne mora da prihvati nešto što mu ne odgovara, ali niko ne bi trebalo ni da bude ismevan zbog svojih osećanja ili želja.
Naša veza je zbog tog razgovora postala iskrenija. Naučili smo da ne moramo u svemu da budemo isti da bismo se voleli, ali da moramo da poštujemo granice jedno drugog.
Na kraju sam shvatio da me nije najviše iznenadila njena neobična želja, već činjenica da je imala dovoljno poverenja u mene da mi je otkrije. Ponekad prava bliskost počinje tek onda kada prestanemo da glumimo savršenstvo i počnemo iskreno da razgovaramo o onome što nas čini drugačijima.