Rekao mi je da nema nikakav problem sa mnom i da ga i dalje privlačim, ali da jednostavno nema potrebu za odnosima toliko često koliko ja imam.
„Nije mi više dvadeset godina. Meni je nekoliko puta mjesečno sasvim dovoljno“, rekao je.
Pokušala sam to prihvatiti, ali nešto mi nije davalo mira. Nije problem bio samo u tome koliko često imamo odnose. Primijetila sam da me rijetko prvi zagrli, poljubi ili pokaže želju. Kada bih ja započela, često bi rekao da je umoran, da je kasno ili da ga sutra čeka trening.
Počela sam razmišljati da mu više nisam privlačna.
Jedne večeri skupila sam hrabrost i otvoreno ga pitala:
„Postoji li neka druga žena?“
Nasmijao se.
„Ne postoji. Nikada te nisam prevario.“
„Onda mi objasni šta se događa.“
Dugo je ćutao, a zatim rekao:
„Postoji nešto što ti nisam rekao kada smo počeli vezu.“
Pomislila sam na najgore.
Sjeo je pored mene i priznao da već nekoliko godina ima problem koji ga je uvijek bilo sramota spomenuti. Ponekad tokom odnosa jednostavno ne može da doživi vrhunac, a što više razmišlja o tome, situacija postaje gora.
„Zato često izbjegavam odnose. Znam da ćeš primijetiti i onda se osjećam kao da sam pod pritiskom.“
Odjednom mi je bilo žao što sam sve vrijeme problem tražila u sebi.
„Zašto mi nisi rekao?“
„Plašio sam se da ćeš pomisliti da me ne privlačiš.“
Dogovorili smo se da više nećemo praviti pritisak jedno drugom i da ćemo, ako bude potrebno, zajedno potražiti stručnu pomoć.
Narednih nekoliko sedmica zaista je bilo bolje. Bio je opušteniji, nježniji i ponovo smo počeli normalno razgovarati.
Mislila sam da smo konačno riješili problem.
A onda se dogodilo nešto čudno.
Jednog jutra, dok je bio pod tušem, njegov telefon je zazvonio. Nisam imala namjeru da ga provjeravam, ali poruka se pojavila preko cijelog ekrana.
Pisalo je:
„Jesi li joj konačno rekao pravi razlog?“
Poruku je poslao muškarac kojeg nisam poznavala.
Kada je izašao iz kupatila, pokazala sam mu telefon.
„Ko je ovo i kakav pravi razlog?“
U trenutku je problijedio.
„To je moj doktor.“
„Kakav doktor?“
Sjeo je i nekoliko sekundi gledao u pod.
„Onaj kod kojeg idem već skoro dvije godine.“
„Zbog čega?“
„Zbog problema o kojem smo pričali.“
„Zašto onda pita jesi li mi rekao PRAVI razlog?“
Nije odgovorio.
„Molim te, nemoj ponovo nešto skrivati od mene.“
Tada je otvorio ladicu, izvadio fasciklu i pružio mi nekoliko medicinskih nalaza.
Nisam razumjela pola onoga što je pisalo, ali sam odmah primijetila datum.
Nalazi su bili urađeni nekoliko mjeseci prije nego što smo se upoznali.
„Znači znao si za ovo prije mene?“
„Jesam.“
„Pa zašto si ćutao sedam mjeseci?“
Duboko je udahnuo.
„Zato što nisam znao kako ćeš reagovati.“
„Na šta?“
Pokazao je prstom jednu rečenicu na posljednjoj stranici.
Pročitala sam je nekoliko puta.
„Ne razumijem. Šta ovo znači za nas?“
Pogledao me i rekao:
„Znači da problem nije samo u odnosima. Doktor mi je tada rekao da postoji velika mogućnost da nikada neću moći imati djecu prirodnim putem.“
Ostala sam bez riječi.
O djeci smo razgovarali mnogo puta. Govorio je da želi porodicu.
„Zašto mi ovo nisi rekao?“
„Jer sam se zaljubio u tebe i bojao sam se da ćeš otići.“
Počela sam plakati, više zbog skrivanja nego zbog samog nalaza.
A onda je izvadio još jedan papir.
Bio je mnogo noviji.
„Šta je sad ovo?“
„Nalaz od prošle sedmice.“
Pogledala sam rezultat, ali nisam razumjela medicinske izraze.
„I?“
Prvi put te večeri se nasmiješio.
„Doktor kaže da se situacija promijenila i da možda ipak mogu imati djecu.“
Osjetila sam ogromno olakšanje.
Ali onda je dodao:
„Samo postoji još nešto što moram da ti priznam.“
„Šta sada?“
Pogledao me pravo u oči.
„Prije pet godina jedna žena mi je rekla da je rodila moje dijete. Nikada nisam provjerio da li je govorila istinu.“