Legli smo da spavamo. Nisam mogla odmah zaspati. Iako sam odlučila da mu pružim još jednu šansu, povjerenje se nije moglo vratiti preko noći.
Tada mu je zazvonio Viber.
Pogledao je telefon, brzo utišao zvuk i spustio ga ekranom prema krevetu. U stomaku mi se sve okrenulo.
Pitala sam:
„Ko ti piše u ovo doba?“
„Ma niko, nešto s posla“, odgovorio je.
Nisam ništa rekla. Nakon nekoliko minuta otišao je u kupatilo, a telefon je ostao pored mene.
Ponovo je stigla poruka.
Na ekranu se pojavilo njeno ime.
Ista djevojka sa kojom me je prevario.
Nisam morala ni otključavati telefon. Na ekranu je pisalo:
„Ne mogu više ovako. Rekao si da ćeš joj sve priznati i da ćemo biti zajedno.“
Kada se vratio, samo sam ga pogledala.
„Znači, dva mjeseca da mi pokažeš da se kaješ? A ti si sve vrijeme nastavio s njom?“
Zanijemio je. Onda je počeo objašnjavati da „nije tako kako izgleda“, da nije znao kako da prekine i da je ona uporna.
Ali više nisam željela slušati.
Prvi put sam mu oprostila jer sam željela sačuvati porodicu. Drugi put više nije bilo šta da se spašava.
Ustala sam, uzela jastuk i rekla mu da spava u drugoj sobi.
Sljedećeg jutra nazvala sam sestru i ispričala joj sve. Poslije toga sam počela sređivati stvari koje su bile potrebne da se razdvojimo.
Najviše me boljelo dijete. Nisam željela da odrasta između svađa i optuživanja. Zato sam sebi obećala da pred njim nikada neću govoriti ružno o njegovom ocu.
Muž me danima molio da mu pružim još jednu priliku.
Ali odgovor je ostao isti.
„Prvu priliku si dobio onda kada sam odlučila da ostanem. Drugu si sam odbacio.“
Tada sam konačno shvatila da oprostiti nekome ne znači da mu moraš beskonačno davati nove prilike.