NA PRVOM DEJTU SAM KRENUO DA PLATIM RAČUN – A ONDA MI JE KONOBAR REKAO NEŠTO ZBOG ČEGA SAM OSTAO BEZ TEKSTA
Pozvao sam konobara i zatražio račun.
Nasmijao se i rekao:
„Gospodine, račun je već plaćen.“
Pogledao sam djevojku.
„Ti si platila?“
Odmahnula je glavom.
„Nisam.“
„Pa ko je onda platio?“
Konobar je pokazao prema kraju lokala.
„Gospodin koji je sjedio za onim stolom.“
Sto je već bio prazan.
„Zašto bi neki nepoznat čovjek platio naš račun?“
Konobar mi je pružio presavijenu ceduljicu.
„Rekao je da vam dam ovo kada budete krenuli.“
Otvorio sam je.
Na papiru je pisalo:
„Drago mi je što si konačno upoznao nju.“
Zaledio sam se.
Djevojka me je pitala:
„Šta piše?“
Pokazao sam joj poruku.
Čim ju je pročitala, potpuno je problijedjela.
„Poznaješ tog čovjeka?“ pitao sam.
„Ne.“
Ali vidio sam da nešto krije.
„Ko je bio za onim stolom?“
Konobar je opisao starijeg muškarca.
Djevojka je spustila pogled.
„Moram da idem.“
„Čekaj, šta se događa?“
Uzela je torbu i izašla.
Sutradan sam nazvao prijateljicu koja nas je spojila.
„Ko je zapravo tvoja rođaka?“
Sa druge strane nastala je tišina.
„Zašto pitaš?“
Ispričao sam joj šta se dogodilo.
Tada je samo rekla:
„Znači, pojavio se.“
„KO?!“
„Čovjek zbog kojeg sam vas dvoje uopšte upoznala.“
„O čemu pričaš?“
Poslala mi je fotografiju.
Na njoj je bio isti muškarac kojeg je konobar opisao.
Ali pored njega je stajao moj pokojni otac.
„Ko je ovaj čovjek?“
Prijateljica je odgovorila:
„Prije nego što ti kažem, pitaj djevojku zašto već godinama čuva fotografiju tebe u svom telefonu, iako tvrdi da ste se upoznali tek sinoć.“