Godinu dana nakon rođenja blizanaca otišli smo na redovnu kontrolu. Djeca su bila zdrava, napredovala su odlično i ništa nije ukazivalo da postoji bilo kakav problem.
Doktor je pregledao nalaze, zastao i nekoliko puta ih pročitao.
„Moramo ponoviti jednu analizu“, rekao je.
Odmah sam se uplašila.
„Je li nešto nije u redu sa djecom?“
„Ne želim ništa govoriti dok ne budemo sigurni.“
Uzeli su uzorke meni, mužu i blizancima. Nekoliko dana kasnije pozvali su nas da dođemo zajedno.
Doktor je spustio rezultate na sto.
„Ovo se veoma rijetko događa, zato smo analizu ponovili dva puta.“
Muž me je uhvatio za ruku.
„Recite nam šta je.“
Doktor je objasnio da rezultati genetskog testiranja nisu onakvi kakve su očekivali.
Pogledala sam muža.
„Šta to znači?“
Doktor je polako rekao:
„Prvo dijete odgovara vašim uzorcima. Ali kod drugog postoji rezultat koji moramo dodatno provjeriti.“
Muž je problijedio.
Odmah sam shvatila šta pomišlja.
„Nikada te nisam prevarila!“
Doktor nas je prekinuo.
„Ne donosimo takve zaključke. Postoje medicinska i laboratorijska objašnjenja koja prvo moramo isključiti.“
Bolnica je pokrenula dodatnu provjeru dokumentacije iz perioda poroda i liječenja.
Nekoliko dana kasnije nazvala me medicinska sestra.
Glas joj je drhtao.
„Morate doći u bolnicu. Pronašli smo nešto u arhivi.“
Kada smo stigli, na stolu nas je čekala stara fascikla.
Unutra su bile oznake sa datumom rođenja naših blizanaca.
Ali pored naših prezimena nalazilo se još jedno.
„Ko su ovi ljudi?“ pitao je muž.
Doktor je duboko udahnuo.
„Još jedan par je iste noći dobio bebu u ovom porodilištu.“
Zaledila sam se.
A onda je izvadio fotografiju iz bolničke dokumentacije.
Na njoj su bile dvije narukvice za bebe.
Jedna je nosila naše prezime.
Na drugoj je bilo prezime koje nikada ranije nisam čula.
„Ne želim da vas plašim“, rekao je doktor, „ali moramo hitno pronaći tu porodicu.“
Muž me je pogledao.
U tom trenutku oboje smo pomislili isto:
Ako je došlo do greške u porodilištu — gdje je onda naše drugo dijete?