Punica me je pogledala nekoliko sekundi, a onda se nasmijala.
„Budalo jedna, još me ti tjeraj da skačem u potok!“
Mislio sam da je shvatila šalu. Žena se, međutim, odmah naljutila.
„Kako možeš tako pričati mojoj majci kad znaš da joj nije dobro?“
Izvinio sam se punici, ali žena nije htjela ni da čuje.
Punica je sutradan otišla kući, a žena od tada sa mnom razgovara samo koliko mora.
Petog dana zazvonio joj je telefon.
Bila je njena mama.
Žena se javila i odjednom problijedjela.
„Mama, gdje si?“
Čuo sam punicu kako nešto govori, a žena je zgrabila jaknu.
„Idemo odmah kod nje!“
Kada smo stigli, punica je sjedila u kuhinji. Na stolu je bio aparat za mjerenje pritiska i nekoliko papira.
„Šta se dogodilo?“
„Bila sam danas kod doktora.“
Pomislio sam da joj se stanje pogoršalo.
Ali onda se nasmijala.
„Pritisak mi je konačno mnogo bolji.“
Žena ju je zagrlila, a punica je pogledala mene.
„A znaš šta mi je doktor rekao? Da moram više da šetam, manje da se nerviram i da se malo više smijem.“
Namignula mi je.
„Izgleda da mi tvoj muž ipak nije toliko naškodio.“
Žena me je pogledala, ali još se nije smijala.
Tada je punica ustala, uzela jaknu i rekla:
„Hajde.“
„Gdje ćeš?“
„Do onog potoka.“
Svi smo prasnuli u smijeh.
Pomislio sam da je time svađa završena.
Ali kada smo se vratili iz šetnje, punica me je pozvala nasamo.
„Znaš, nije se ona naljutila samo zbog tvoje šale.“
„Nego zbog čega?“
Punica je uzdahnula.
„Prije nekoliko mjeseci sam imala ozbiljan zdravstveni problem, ali sam je zamolila da ti ništa ne govori.“
Zaledio sam se.
„Zašto meni?“
„Zato što se baš tog dana dogodilo nešto zbog čega se ona sada užasno plaši da će me izgubiti.“
Tada mi je ispričala šta se dogodilo tog dana i konačno sam shvatio zašto je moja naizgled bezazlena šala ženu toliko pogodila…