Kolega je stao između nas i mirno rekao:
„Šefe, prije nego što nastavite da vičete na nju, možda biste trebali pogledati snimak sa parkinga.“
Šef se odmah zbunio.
„Kakav snimak? Sama je priznala da je udarila auto!“
Kolega je izvadio telefon.
„Jeste ga zakačila, ali ta ogrebotina zbog koje pravite ovu predstavu nije njena.“
Šef je zaćutao.
Kolega mi je pokazao snimak sa sigurnosne kamere. Na njemu se jasno vidjelo kako sam prilikom parkiranja jedva dotakla zadnji branik njegovog automobila. Nije bilo gotovo nikakvog oštećenja.
Ali nekoliko sati ranije kamera je snimila drugi automobil kako ulazi na parking, prilazi šefovom autu i prilično snažno udara upravo onu stranu na kojoj je bila velika ogrebotina.
„Evo ko vam je stvarno napravio štetu“, rekao je kolega.
Šef je problijedio.
„Ugasi to.“
„Zašto?“
„Rekao sam ti da ugasiš!“
Njegova reakcija mi je bila čudnija od samog snimka.
„Poznajete taj automobil?“ pitala sam.
Nije odgovorio.
Kolega je zumirao registraciju.
„Naravno da ga poznaje. Auto pripada njegovoj supruzi.“
Šef je pocrvenio.
Pomislila sam da ga je žena slučajno udarila i da je zato pokušavao sve svaliti na mene.
Ali kolega je nastavio:
„Nije samo to.“
Premotao je snimak nekoliko minuta unazad.
Iz automobila je izašla žena. Prišla je šefovom vozilu, pogledala oko sebe, a zatim namjerno otvorila vrata svog automobila i nekoliko puta njima udarila njegova.
„Ovo nije bila nesreća“, rekla sam.
Šef je nervozno zgrabio telefon.
„Dosta! Svi na posao!“
Ali sada sam željela odgovor.
„Zašto bi vam supruga namjerno oštetila automobil?“
„To nije tvoja stvar.“
„Postala je moja stvar onog trenutka kada ste mene optužili i izvikali se pred cijelom firmom.“
Oko nas se već okupilo nekoliko zaposlenih.
Šef je shvatio da nema izlaza.
„Posvađali smo se. To je sve.“
Kolega se nasmijao.
„Nije baš sve.“
Šef ga je pogledao kao da će ga otpustiti na mjestu.
„Šta ti još znaš?“
„Jutros sam pregledao cijeli snimak.“
Pokazao nam je nastavak.
Nakon što je oštetila automobil, šefova žena nije otišla.
Ušla je u našu poslovnu zgradu.
„Šta je radila unutra?“ pitala sam.
Šef više nije izgledao ljutito. Izgledao je uplašeno.
Kolega je pustio drugi snimak, sa kamere u hodniku.
Na njemu se vidjela šefova supruga kako ide direktno prema njegovoj kancelariji.
Imala je ključ.
Ušla je unutra i izašla dvadesetak minuta kasnije noseći veliku fasciklu.
„Šta je uzela?“ pitao je kolega.
Šef je potrčao prema kancelariji.
Mi smo krenuli za njim.
Otključao je ladicu stola i počeo panično pretraživati papire.
„Nema ih.“
„Čega nema?“
Nije odgovorio.
Otvorio je sef.
Bio je prazan.
Sjeo je u stolicu i uhvatio se za glavu.
„Gotov sam.“
„Šta je bilo u sefu?“ pitala sam.
Dugo je ćutao.
Onda je rekao:
„Dokumenti koje niko nije smio vidjeti.“
„Kakvi dokumenti?“
„O firmi.“
Kolega ga je pogledao.
„Je li zato jutros pokušavaš napraviti problem oko automobila? Da svi gledamo parking umjesto onoga što se dogodilo u kancelariji?“
Šef nije odgovorio.
U tom trenutku zazvonio je moj telefon.
Nepoznat broj.
Javila sam se.
„Halo?“
Ženski glas je rekao:
„Vi ste djevojka koju je moj muž jutros napao zbog automobila?“
Pogledala sam šefa.
„Vaša supruga.“
Odmah je ustao.
„Prekini poziv!“
Odmakla sam se.
„Zašto?“
Žena sa druge strane je nastavila:
„Nemojte mu ništa vjerovati. Ogrebala sam automobil namjerno jer sam znala da će napraviti scenu i izaći iz kancelarije. Trebalo mi je dvadeset minuta da pronađem ono zbog čega sam došla.“
„Šta ste pronašli?“
Šef je pokušao uzeti moj telefon, ali kolega je stao između nas.
Žena je rekla:
„Dokaze.“
„Dokaze čega?“
Nastala je kratka tišina.
„Da novac koji mjesecima nestaje iz firme nije nestao slučajno.“
Pogledala sam šefa.
Bio je potpuno blijed.
„Zašto ovo govorite meni?“
„Zato što se među papirima nalazi i vaše ime.“
Srce mi je počelo lupati.
„Moje ime? Kakve ja veze imam sa tim?“
„Mnogo više nego što mislite.“
„Ne razumijem.“
„Provjerite račun na koji primate platu.“
„Šta s njim?“
„Moj muž je posljednjih šest mjeseci preko vaših podataka otvorio još jedan račun.“
Pogledala sam šefa.
„Je li ovo istina?“
Ćutao je.
Žena je nastavila:
„Na taj račun je prebačeno skoro pedeset hiljada eura. Ako inspekcija dođe prije nego što dokažete da niste znali za njega, na papiru ćete izgledati kao saučesnik.“
Noge su mi se odsjekle.
„Zašto baš ja?“
Šef je konačno progovorio:
„Zato što sam mislio da niko nikada neće provjeravati tvoje ime.“
„ZAŠTO MOJE?!“
Spustio je pogled.
A njegova žena je preko telefona tiho rekla:
„Zato što vas nije zaposlio slučajno. Pitajte ga ko je bio vaš otac i šta se između njih dvojice dogodilo prije dvadeset godina.“