Otac je mirno rekao:
„Vi ste svi moja djeca i svakoga od vas volim jednako. Ali novac nisam prebacio njemu zato što mi je najdraži.“
Sestra je ljutito pitala:
„Pa zašto onda baš njemu?“
Otac je otvorio fasciklu.
„Zato što taj novac zapravo nije moj.“
Pogledali smo se zbunjeno.
Objasnio nam je da je prije više od dvadeset godina naš mlađi brat doživio nesreću. Nakon sudskog postupka dobio je veliku odštetu, ali je tada bio maloljetan.
„Novac sam stavio na poseban račun i obećao sebi da ga nikada neću dirati.“
Brat je problijedio.
„Zašto mi nikada nisi rekao?“
„Jer sam želio da prvo napraviš nešto od svog života bez tog novca.“
Sestra je spustila pogled. Mislili smo da je sada sve jasno.
Ali otac je nastavio:
„Postoji još nešto.“
Iz fascikle je izvadio tri koverte, za svakoga od nas po jednu.
„Ovo je ono zbog čega sam vas zapravo okupio.“
Otvorio sam svoju.
Unutra je bio stari dokument i fotografija žene koju nikada ranije nisam vidio.
Na poleđini je pisalo moje ime i datum mog rođenja.
„Ko je ova žena?“ pitao sam.
Majka je istog trenutka počela plakati.
Otac je pogledao mene, zatim sestru i brata.
„Prije nego što počnete da se svađate oko nasljedstva, morate znati da ono što ste cijelog života vjerovali o našoj porodici nije potpuno tačno.“
Brat je otvorio svoju kovertu.
Iz nje je ispao rezultat DNK analize.
U sobi je nastala potpuna tišina.
„Tata, šta je ovo?“
Otac je duboko udahnuo.
„To je razlog zbog kojeg sam želio da vam sve kažem dok sam još živ.“
A kada je pročitao ime navedeno na rezultatu, niko od nas više nije razmišljao o novcu…