OTAC JE SVU UŠTEĐEVINU PREBACIO MOM MLAĐEM BRATU – A ONDA NAM JE OTKRIO ZAŠTO
Otac je mirno pogledao sestru i rekao:
„Naravno da ste moja djeca. Ali ovo nije nasljedstvo.“
„Kako nije? Dao si mu sav svoj novac!“
Otac je otvorio fasciklu.
„Prije dvije godine doktori su mi rekli da moram na ozbiljnu operaciju.“
Svi smo zanijemili.
Nikome nije rekao.
„Zašto si to krio od nas?“
„Htio sam da vidim kako ćete se ponašati kada pomislite da mi treba pomoć.“
Zatim je izvadio nekoliko papira.
Na njima su bili bankovni izvodi.
„Kada sam rekao da više ne mogu sam plaćati račune, vas dvoje ste mi rekli da prodam kuću.“
Sestra je spustila pogled.
„A vaš brat je svakog mjeseca odvajao dio svoje plate.“
Pogledao sam mlađeg brata.
Nikada nam to nije spomenuo.
Otac je nastavio:
„Plaćao mi je lijekove, vozio me doktorima i kupovao namirnice. Nikada nije tražio ni marku nazad.“
Brat je odmah rekao:
„Tata, nije trebalo ovo da im govoriš.“
Otac se nasmiješio.
„Zato sam mu vratio sve što je potrošio na mene.“
Sestra je pitala:
„Ali rekao si da si mu prebacio SVU ušteđevinu.“
„Jesam.“
„Zašto?“
Otac je izvadio posljednji dokument.
„Zato što će mu taj novac uskoro trebati.“
„Za šta?“
Brat je problijedio.
„Tata, nemoj.“
Svi smo ga pogledali.
„Šta nam krijete?“
Otac mu je stavio ruku na rame.
„Vaš brat mi je prije mjesec dana rekao da je bolestan. A novac koji sam mu prebacio nije ni približno dovoljan za ono što ga čeka.“