OTIŠLA SAM DA IZNENADIM NAJBOLJU DRUGARICU – ALI ONO ŠTO SAM ZATEKLA U NJENOM STANU PROMIJENILO JE SVE
Tiho sam ušla i ostavila kolač na sto.
Iz spavaće sobe čula sam glasove.
Pomislila sam da možda gleda televiziju, ali onda sam jasno čula muški glas.
Zastala sam.
Nisam željela da je prekidam, pa sam krenula prema izlazu.
Tada sam čula smijeh.
Taj glas sam poznavala.
Bio je to glas mog muža.
Srce mi je počelo lupati.
Prišla sam vratima i otvorila ih.
Muž je sjedio pored moje najbolje drugarice.
Oboje su problijedjeli kada su me ugledali.
„Šta ti radiš ovdje?!“ viknula sam.
Muž je odmah ustao.
„Nije ono što misliš.“
„A šta treba da mislim?! Rekao si mi da ideš kod brata!“
Drugarica je počela plakati.
„Molim te, saslušaj nas.“
„Koliko dugo ovo traje?“
Niko nije odgovorio.
Skinula sam burmu i bacila je na sto.
Tada je muž rekao:
„Nismo zajedno.“
„Onda zašto si ovdje?“
Drugarica je otvorila ladicu i izvadila fasciklu.
„Zbog ovoga.“
Unutra su bili medicinski nalazi.
Na vrhu je stajalo moje ime.
„Odakle ti moji nalazi?!“
Muž je spustio pogled.
„Pronašao sam ih prije mjesec dana.“
„I donio ih NJOJ?“
Drugarica me uhvatila za ruku.
„Zato što sam ja jedina mogla da mu objasnim šta znače.“
„Šta treba da znače?“
Pogledala je mog muža, a zatim mene.
„Nisam bolesna ja. Ti si. A tvoj muž već mjesec dana pokušava da pronađe način kako da ti to kaže.“