Prespavao sam kod cure. Ujutro smo ustali, spremili se i krenuli prema kuhinji. Bio sam gladan kao vuk, a ona me usput pita:
– Jesi gladan?
Sav srećan kažem:
– Jesam!
Već sam zamišljao jaja, tost, kafu i neki lijep doručak. Ona me pogleda potpuno ozbiljno i kaže:
– Super. Onda usput kupi nešto za doručak, frižider je prazan.
Mislio sam da se šali.
– Čekaj, zar me nisi pitala jesam li gladan zato što ćeš nešto spremiti?
Počela je da se smije.
– Ne. Pitala sam da znam koliko hrane da kupiš.
Oboje smo prasnuli u smijeh. Obuo sam patike i otišao do pekare. Vratio sam se sa dvije kese – burekom, jogurtom, kiflama i kolačima.
Kad sam ušao u stan, iz kuhinje se već širio miris kafe.
– Eto vidiš da znaš spremiti nešto – rekao sam joj.
– Znam skuvati kafu. Za ostalo imam tebe – odgovorila je.
Sjedenemo da jedemo, a ona nakon nekoliko zalogaja kaže:
– E, sad imam još jedno pitanje.
– Ako ćeš me pitati jesam li žedan, odmah da znaš da ne idem po sok.
Nasmejala se i odmahnula glavom.
– Ne. Htjela sam da te pitam hoćeš li večeras ponovo ostati kod mene.
Pogledao sam je i rekao:
– Hoću, ali pod jednim uslovom.
– Kojim?
– Da prije spavanja provjerimo frižider.
Toliko se smijala da je jedva izgovorila:
– Dogovoreno!
Od tada je to postala naša interna šala. Kad god me pita „Jesi gladan?“, prvo otvorim frižider da vidim krije li se iza tog pitanja neki novi zadatak.
A mnogo godina kasnije, kada smo se vjenčali, upravo je tu priču ispričala gostima i završila riječima:
– Tog jutra sam shvatila da je pravi. Nije pobjegao kad je vidio prazan frižider – otišao je i napunio ga.