Već neko vrijeme sam se dopisivala i viđala s jednim dečkom. U početku ništa ozbiljno – šetnje, park, plaža, duge vožnje automobilom i razgovori do kasno u noć. Vremenom smo se zaljubili jedno u drugo i odlučili da pokušamo napraviti ozbiljnu vezu.
Jedne večeri predložio je da prvi put odemo zajedno u restoran.
Večera je bila odlična. Pričali smo, smijali se i sve je djelovalo savršeno.
Kada je konobar donio račun, nastala je neprijatna tišina.
Izvadila sam novčanik očekujući da će i on posegnuti za svojim.
Nije.
Pošto mi je bilo neugodno pred konobarom, platila sam cijeli račun.
Nisam ništa rekla.
Nastavili smo šetati i poslije nekog vremena sjeli na još jedno piće. Kada je stigao račun, ponovila se ista situacija.
Opet sam platila ja.
Počelo mi je smetati, ali nisam željela pokvariti veče zbog nekoliko eura.
Kada smo krenuli prema automobilu, rekao mi je:
„Samo da svratimo do benzinske.“
Mislila sam da treba natočiti gorivo.
Kada smo stigli, natočio je skoro pun rezervoar. Dok je radnik vraćao crijevo, dečko se okrenuo prema meni i potpuno ozbiljno rekao:
„Možeš li ti platiti? Nisam ponio dovoljno novca.“
Ostala sam bez riječi.
„Večeru sam platila ja. Piće sam platila ja. Sad treba i gorivo?“
„Pa vozio sam nas cijelo veče“, odgovorio je kao da je to najnormalnija stvar na svijetu.
Tada sam ga direktno pitala:
„Jesi li uopšte ponio novac večeras?“
Počeo je da se smije.
„Imam nešto, ali trenutno štedim.“
To me je dodatno iznerviralo.
„A ja ne treba da štedim?“
Tada mi je priznao da je očekivao da ću ja platiti izlazak jer sam nekoliko dana ranije dobila platu.
Najviše me nije pogodio novac, nego činjenica da je sve unaprijed isplanirao bez da mi išta kaže.
Platila sam svoj dio goriva koji smo te večeri potrošili, ali sam odbila da mu napunim rezervoar.
U automobilu je nastala tišina.
Kada me dovezao kući, rekao je:
„Nisam znao da ti je novac toliko važan.“
Pogledala sam ga i odgovorila:
„Nije problem novac. Problem je što si ti odlučio kako ću ja trošiti svoj.“
Sljedećeg dana pokušao je sve pretvoriti u šalu.
Ali meni više nije bilo smiješno.
Razgovarali smo i objasnila sam mu da nemam ništa protiv toga da nekad ja platim večeru, nekad on, ili da podijelimo račun. Ali očekivati da jedna osoba plaća sve bez prethodnog dogovora za mene nije partnerstvo.
Nakon tog razgovora shvatila sam da se ne slažemo oko mnogo važnije stvari od jednog računa u restoranu.
Nekoliko dana kasnije prekinuli smo.
I danas kada se sjetim tog izlaska, ne žalim zbog novca koji sam potrošila.
Ta večera mi je zapravo bila veoma jeftina.
Za cijenu jednog obroka i dva pića saznala sam kakav odnos prema meni ima čovjek s kojim sam razmišljala da gradim budućnost.