Na vijestima su rekli da policija traži muškarca koji je nekoliko sati ranije pobjegao nakon saobraćajne nesreće na autoputu.
Opis automobila bio je isti kao onaj koji sam vidio na zaustavnoj traci.
Pogledao sam čovjeka pored sebe.
Bio je blijed i samo je zurio kroz prozor.
„Je li to tvoj auto?“ pitao sam.
Nije odgovorio.
„Čovječe, reci mi šta se dogodilo.“
Nakon nekoliko sekundi tiho je rekao:
„Nisam ja izazvao nesreću.“
Odmah sam usporio.
„Onda zašto bježiš?“
„Zato što će svi misliti da jesam.“
Ispričao mi je da je vozio iza drugog automobila kada je taj automobil izgubio kontrolu i udario u ogradu. Zaustavio se da pomogne, ali je ubrzo vidio još jedan automobil kako prilazi.
„Čovjek koji je izašao rekao mi je da idem i da će on pozvati pomoć.“
„I ti si samo otišao?“
„Napravio sam najveću grešku u životu.“
Tada je iz džepa izvadio telefon.
„Ali snimio sam nešto prije nego što sam otišao.“
Na snimku se vidio čovjek kako prilazi oštećenom automobilu.
Nisam razumio zašto je to važno.
A onda je zumirao registraciju vozila kojim je taj čovjek došao.
„Policija traži mene jer je neko prijavio moje tablice. Ali ovaj čovjek je bio tamo kada sam otišao.“
„Zašto im jednostavno ne pokažeš snimak?“
Spustio je pogled.
„Zato što znam ko je on.“
U tom trenutku iza nas su se pojavila plava svjetla.
Policija.
Čovjek se uspaničio.
„Nemoj stati!“
„Jesi li lud? Naravno da ću stati.“
Zaustavio sam kamion.
Policajci su prišli i naredili nam da izađemo.
Čovjek nije pružao otpor. Samo je podigao ruke i rekao:
„Imam dokaz na telefonu.“
Jedan policajac je pogledao snimak.
Njegovo lice se potpuno promijenilo.
Pozvao je kolegu i pokazao mu ekran.
„Odakle vam ovo?“
Čovjek je izgovorio ime osobe sa snimka.
Policajci su se pogledali.
Tada sam shvatio da čovjek kojeg sam pokupio možda nije bježao samo od policije.
Bježao je od osobe čije ime niko od njih nije očekivao da čuje…