POZAJMIO SAM ORTAKU AUTO DA PREVARI DJEVOJKU – A ONDA SAM NA ZADNJEM SJEDIŠTU ČUO NEŠTO ŠTO ME JE ZALEDILO

Kada smo stigli pred banju, tetka je otvorila vrata i krenula da izađe.

Tada se sa zadnjeg sjedišta začulo:

„Čekaj! Gdje mi je druga cipela?“

Zaledio sam se.

Tetka me je pogledala.

„Ko je to?!“

Polako sam otvorio zadnja vrata.

Ispod velike jakne podigla se mlada žena.

Odmah sam je prepoznao.

Bila je to djevojka mog ortaka.

„Šta TI radiš u mom autu?!“

Počela je plakati.

„Sinoć sam se sakrila ovdje jer sam htjela da ga uhvatim u prevari.“

„I cijelu noć si ostala u autu?!“

„Zaspala sam.“

Tetka je samo gledala u nas i ništa joj nije bilo jasno.

Tada sam se sjetio cipele koju sam nekoliko minuta ranije izbacio kroz prozor.

„Čekaj… ona cipela je bila tvoja?“

„Kakva cipela?!“

Nisam stigao odgovoriti.

Telefon mi je zazvonio.

Bio je ortak.

Javio sam se.

Prvo što je rekao bilo je:

„Brate, imamo veliki problem. Djevojka mi je nestala sinoć.“

Pogledao sam je.

Stavila je prst preko usana da ćutim.

„Ne znam ništa“, rekao sam.

Tada je ona iznenada uzela moj telefon.

„Zdravo, ljubavi.“

Sa druge strane nastala je tišina.

A onda je ortak rekao nešto zbog čega smo se svi pogledali:

„Ako si ti kod njega… ko onda trenutno spava u mom stanu?“