PREDLOŽILA SAM MU TROJKU IZ ŠALE – A ONDA MI JE REKAO KOGA JE VEĆ POZVAO
Kada je rekao: „Pa tvoju…“, srce mi je počelo lupati.
„Moju koga?“
Pogledao me potpuno mirno.
„Tvoju najbolju prijateljicu Marinu.“
Mislila sam da se šali.
Marina mi je bila najbolja prijateljica još od srednje škole. Bila mi je kuma na vjenčanju i osoba kojoj sam pričala gotovo sve o svom braku.
„Ti si pitao MARINU?!“
„Jesam.“
„I ona je pristala?!“
Klimnuo je.
Osjetila sam ljubomoru kakvu nisam očekivala.
„Kada ste uopšte pričali o tome?“
„Prije dvije nedjelje.“
Tu sam se zaledila.
Ja sam mu tu ideju predložila tek večeras.
„Kako si prije dvije nedjelje znao da ću ja to predložiti?“
Nije odgovorio.
Uzela sam njegov telefon.
U porukama sa Marinom pronašla sam desetine razgovora.
Ali nisu pričali o trojci.
Pričali su o meni.
Jedna Marinina poruka glasila je:
„Još uvijek ništa ne sumnja?“
Muž joj je odgovorio:
„Ne. Čekam pravi trenutak da joj kažemo.“
„Šta treba da mi kažete?!“
Muž je problijedio.
Tada je neko pozvonio.
Marina.
Ušla je sa kovertom u rukama.
„Mislim da je vrijeme.“
„Za šta?!“
Spustila je kovertu ispred mene.
Unutra je bila fotografija mog muža i Marine od prije skoro 15 godina.
Snimljena prije nego što sam ja upoznala njega.
Bili su zagrljeni.
„Vas dvoje ste bili zajedno?!“
Marina je klimnula.
„Trebali smo se vjenčati.“
Pogledala sam muža.
„Zašto mi to nikada nisi rekao?!“
„Jer nije važno kako misliš.“
Marina je izvadila drugu fotografiju.
Na njoj je držala novorođenu bebu.
Na poleđini je pisalo:
„Luka – 2011.“
„Imate dijete?!“
„Ne“, rekla je Marina.
„Onda čije je?!“
Pružila mi je DNK nalaz.
Moj muž nije bio Lukin otac.
Ali tada sam ugledala ime drugog testiranog muškarca.
Bio je to moj rođeni brat Nikola.
„Moj brat ima dijete sa mojom najboljom prijateljicom?!“
Muž je odmahnuo glavom.
„Ni to nije cijela istina.“
Izvadio je još jedan dokument.
DNK nalaz je pokazao da ni Nikola nije Lukin otac.
„Pa zašto ste me onda večeras uvukli u ovu priču?!“
Marina je počela plakati.
„Zato što sam prije mjesec dana konačno saznala ko je.“
Pružila mi je posljednju kovertu.
Unutra je bila fotografija moje pokojne majke sa Marinom.
„Zašto moja majka drži tebe za ruku u porodilištu?“
Marina me je pogledala.
„Zato što je ona jedina znala šta se dogodilo kada se Luka rodio.“
„Šta se dogodilo?“
Muž je izvadio videokasetu.
Na njoj je pisalo:
„NE POKAZIVATI ANI DOK MARINA NE PRIZNA SVE.“
„Šta treba da prizna?“
Marina je sjela preko puta mene.
„Da razgovor o trojci nikada nije bio slučajan.“
„Kako misliš?“
Pogledala je mog muža.
A onda mene.
„Mi smo htjeli da vidimo hoćeš li sama predložiti baš mene. Jer si istu stvar predložila prije 15 godina – nekoliko sati prije nesreće zbog koje se tog perioda života više ne sjećaš.“
Ostala sam bez riječi.
A muž je spustio kasetu na sto.
„Ako je pogledaš, saznaćeš šta se te noći zaista dogodilo između nas troje.“