Evo cijele priče kao nastavak:
…da je zapravo taj apartman njegov.
Saznala sam sasvim slučajno. Jednog dana stigla sam malo ranije, a ispred zgrade sam srela stariju ženu koja me je već nekoliko puta viđala.
„Vi ste djevojka od vlasnika stana, je l’ tako?“ upitala me je.
Zbunila sam se.
„Ne, mi samo iznajmljujemo apartman.“
Žena me je pogledala još zbunjenije.
„Kako iznajmljujete? Pa taj stan je njegov već godinama.“
U prvi mah sam pomislila da ga je zamijenila s nekim. Međutim, kada sam ga te večeri pitala, vidjela sam po njegovom licu da nešto nije u redu.
Poslije nekoliko minuta ćutanja priznao je.
Apartman je zaista bio njegov.
Nije ga iznajmljivao. Nije postojao nikakav vlasnik kojem smo plaćali. Novac koji sam mu svaki put davala kao svoju polovinu „troškova“ završavao je kod njega.
Ostala sam bez riječi.
Nije me najviše pogodio novac. Bila sam studentkinja i svaka ušteđena marka mi je tada mnogo značila, ali mnogo više me je boljelo to što me je mjesecima gledao u oči i uzimao novac znajući da mi ne govori istinu.
Pitala sam ga:
„Zašto mi jednostavno nisi rekao da je stan tvoj?“
Odgovorio je da nije želio da pomislim kako ga koristim samo zato što ima stan. Rekao je i da je želio da oboje „jednako učestvujemo“.
„Ali učestvujemo u čemu?“ pitala sam. „Ti nisi imao taj trošak.“
Pokušavao je da objasni da je novac koristio za račune, održavanje i druge stvari. Ali meni više nije bilo važno gdje je završavao.
Problem je bio povjerenje.
Tada sam prvi put ozbiljno razmislila o našoj vezi. Ako je mogao mjesecima da krije nešto tako jednostavno i svaki put mirno uzme moj novac, šta bi još mogao da sakrije?
Nekoliko dana kasnije prekinula sam vezu.
Molio me je da razmislim i govorio da pravim veliku stvar od sitnice. Možda bi nekome to zaista bila sitnica. Meni nije bila.
Godinama kasnije više nisam ljuta. Zapravo, zahvalna sam što sam istinu saznala tada, dok smo još bili samo momak i djevojka.
Jer sam iz te veze naučila nešto što nikada nisam zaboravila:
Novac se može ponovo zaraditi, ali kada jednom počneš da sumnjaš u svaku riječ osobe pored sebe, mnogo je teže vratiti izgubljeno povjerenje.