Muž mi je rekao da je snaja odjednom rekla kako joj je muka i da želi odmah kući. Sin je bez mnogo objašnjenja spakovao svu hranu sa roštilja i otišli su.
Nisam mogla da vjerujem.
„Ali to je bila moja rođendanska proslava! Zašto su odnijeli svu hranu?“
Muž je samo slegnuo ramenima.
Sutradan sam nazvala sina.
„Sine, šta se juče dogodilo?“
Dugo je ćutao, a onda rekao:
„Mama, bolje da pitaš nju.“
Snaja se javila i hladno mi rekla:
„Hrana nam je trebala. Ionako je ostalo previše.“
Ta rečenica me je zaboljela. Nije stvar bila u mesu i torti, već u tome što su otišli bez pozdrava i odnijeli sve kao da se podrazumijeva.
Nekoliko dana kasnije kćerka me je pozvala.
„Mama, vidjela sam nešto na internetu.“
Poslala mi je fotografiju.
Na njoj je bila moja snaja, nasmijana za stolom punim hrane. Prepoznala sam posude, tortu i čak ukrase sa svog rođendana.
Ispod fotografije pisalo je:
„Malo porodično slavlje za našu bebu.“
Zaledila sam se.
Znači, nisu otišli zato što joj je bilo loše. Uzeli su hranu sa moje proslave kako bi iste večeri napravili svoju.
Nazvala sam sina.
„Zašto mi nisi rekao istinu?“
„Nisam želio svađu.“
„A ovo ti je bolje?“
Tada mi je priznao da je snaja već danima planirala malo okupljanje za svoju porodicu, ali nisu stigli pripremiti hranu.
Nisam vikala.
Samo sam rekla:
„Dobro. Sad znam.“
Mjesec dana kasnije snaja je pravila veliku proslavu povodom dolaska bebe. Pozvala je cijelu porodicu i zamolila me da pripremim nekoliko svojih jela jer ih „svi obožavaju“.
Pristala sam.
Na dan proslave došla sam tačno na vrijeme.
Ali nisam donijela nijednu posudu.
Snaja me je pogledala zbunjeno.
„Gdje je hrana?“
Nasmiješila sam se.
„Ostala je kod mene. Ionako bi vam možda ostalo previše.“
Tada je moj sin ustao od stola i rekao nešto što je potpuno promijenilo atmosferu u prostoriji…