Kad sam konačno uspeo da dobacim pogled unutra – sledio sam se.
Na sredini sobe nije bilo ničega neobičnog poput onoga što sam zamišljao. Nije bilo nikakvih čudnih naprava niti tajanstvenih ljudi. Mlada komšinica sjedila je sama za stolom, a ispred nje je bila mala kutija iz koje je dolazilo ono plavičasto, trepćuće svjetlo.
Ali ono što me je zaista iznenadilo bilo je desetak fotografija razbacanih po stolu.
Na nekoliko njih prepoznao sam svoju kuću.
Na jednoj sam bio ja dok kosim travu. Na drugoj dok izlazim iz automobila. Na trećoj sam stajao ispred kapije i razgovarao telefonom.
U tom trenutku mi se stomak stegao.
Nisam stigao ni da se pomjerim kada je djevojka naglo podigla glavu i pogledala pravo prema prozoru. Sagnuo sam se iza zida i ostao nepomičan.
Nekoliko minuta kasnije vratio sam se u svoju kuću i zaključao vrata. Nisam znao šta da mislim. Zašto bi me fotografisala? Zašto bi pratila kada izlazim i vraćam se?
Sutradan ujutro začulo se zvono.
Otvorio sam vrata, a ispred mene je stajala upravo ona.
„Mislim da treba da razgovaramo“, rekla je.
Pustio sam je unutra, ali nisam skidao pogled s nje. Odmah sam je pitao za fotografije.
Spustila je glavu i rekla:
„Znam kako izgleda, ali nije ono što misliš.“
Tada mi je objasnila da radi na projektu noćne fotografije i da testira novu rasvjetu i foto-opremu. Ono plavo pulsirajuće svjetlo bila je LED lampa koju je koristila za duge ekspozicije. Fotografisala je cijelo naselje, stare kuće, ulice i ljude u svakodnevnim situacijama.
„Tvoja kuća je najstarija u ulici i zato sam je fotografisala mnogo puta. Ali shvatila sam da sam pogriješila što sam fotografisala i tebe bez pitanja. Sve fotografije na kojima si ti obrisaću.“
Bilo mi je neprijatno jer sam shvatio da sam i ja prešao granicu – popeo sam se na zid i zavirio kroz njen prozor.
Izvinio sam se i ja njoj.
Nekoliko dana kasnije pozvala me da pogledam završene fotografije. Kada sam ugledao svoju staru kuću pod plavičastim noćnim svjetlom, jedva sam je prepoznao.
Izgledala je kao kuća iz nekog drugog vremena.
Tada sam shvatio koliko nas strah i radoznalost mogu navesti da od obične stvari u glavi napravimo veliku misteriju.