Sve sam uradio za svoju djevojku. Bio sam, kako su me prijatelji zadirkivali, najveći „papučar“. Ali mene nije bilo briga. Volio sam je i vjerovao da ljubav znači da ponekad moraš da se promijeniš zbog osobe sa kojom želiš provesti život.
Smetalo joj je što sam se udebljao.
Odrekao sam se omiljene hrane, počeo paziti šta jedem i upisao teretanu. Mjesecima sam trenirao gotovo svakog dana. Skinuo sam višak kilograma i prvi put u životu imao tijelo kojim sam zaista bio zadovoljan.
„Eto, vidiš da možeš kada hoćeš“, rekla je.
Bio sam srećan jer sam mislio da sam uradio nešto dobro i za sebe i za našu vezu.
Onda joj je počelo smetati što mnogo radim.
Vodio sam mali privatni posao i često ostajao do kasno. Govorila je da joj nedostajem i da se osjeća kao da mi je posao važniji od nje.
Smanjio sam obaveze koliko sam mogao. Odbio nekoliko poslova i počeo ranije dolaziti kući.
Želio sam da budem pored nje.
Smetao joj je i moj motor.
Vozio sam ga godinama. Bio je jedna od rijetkih stvari na koje sam trošio novac samo zbog sebe.
„Svaki put kada sjedneš na njega, razmišljam hoćeš li se vratiti živ“, govorila mi je.
Prodao sam ga.
Nije mi bilo lako, ali sam sebi govorio da nijedan motor nije važniji od osobe koju voliš.
Onda je došla kosa.
Godinama sam imao nešto dužu kosu, a ona je željela da se ošišam. Nije joj se sviđala ni moja garderoba. Govorila je da treba da nosim ozbiljnije boje i da izgledam zrelije.
Dopustio sam joj da mi bira odjeću.
Ošišao sam se.
Prijatelji su počeli da se šale da više ne ličim na sebe.
„Bitno je da se njoj sviđam“, odgovarao sam.
Tražila je da budem nježniji, pažljiviji i romantičniji.
Počeo sam joj donositi cvijeće bez posebnog razloga. Spremao sam večere. Pamtio sitnice koje bi pomenula. Kada bi imala loš dan, ostajao bih budan do kasno slušajući je.
Držao sam je kao malo vode na dlanu.
A onda je jednog dana sjela preko puta mene i rekla:
„Moramo da razgovaramo.“
Već od tih riječi znao sam da nešto nije dobro.
„Šta se desilo?“
Dugo je ćutala.
A onda je rekla:
„Želim da napravimo pauzu.“
Nisam mogao da vjerujem.
„Pauzu? Zašto?“
Rekla je da više nisam isti čovjek u kojeg se zaljubila.
Pomislio sam da nisam dobro čuo.
„Ali sve ovo sam promijenio jer si ti tražila.“
„Znam“, odgovorila je. „Možda sam pogriješila.“
Pitao sam je šta joj sada smeta.
Tada je izgovorila rečenicu koju dugo nisam mogao da izbacim iz glave:
„Kao da više nemaš svoj život.“
Ostao sam bez riječi.
Odrekao sam se hrane koju sam volio, smanjio posao, prodao motor, promijenio izgled i prilagodio gotovo svaki dio svog života njenim željama.
A sada joj je smetalo upravo to što sam se previše promijenio.
Nekoliko dana kasnije spakovala je stvari i otišla.
Prvih sedmica bio sam potpuno izgubljen.
Nisam znao šta da radim sa slobodnim vremenom jer sam toliko dugo sve planirao prema njoj.
Jednog dana pozvao me prijatelj kojeg mjesecima nisam vidio.
„Dođi na kafu.“
Sjedili smo skoro tri sata.
Na kraju mi je rekao:
„Nije problem što si nekoga volio. Problem je što si putem zaboravio sebe.“
Ta rečenica me pogodila.
Počeo sam ponovo da radim stvari koje volim. Ne zato da bih njoj nešto dokazao, nego zato što sam shvatio koliko sam sebe zapostavio.
Vratio sam se ozbiljnije poslu. Ponovo sam počeo viđati prijatelje. Nastavio sam trenirati, ali ovog puta zato što se meni dopadalo kako se osjećam.
Nekoliko mjeseci kasnije kupio sam drugi motor.
Prva vožnja bila je čudan osjećaj.
Stao sam pored puta, skinuo kacigu i dugo gledao u daljinu.
Tada sam prvi put shvatio nešto što ranije nisam.
Kompromis jeste dio ljubavi.
Ali ljubav ne bi trebalo da zahtijeva da čovjek, dio po dio, izbriše sve ono što jeste samo da bi zadržao nekoga pored sebe.
Nju nisam prestao da volim preko noći.
Ali sam polako ponovo naučio da volim i poštujem sebe.