U DNEVNIKU MOJE DJEVOJKE PRONAŠAO SAM IMENA MUŠKARACA – ALI JEDNO IME ME JE POTPUNO SLOMILO
Nastavio sam da listam dnevnik.
Na početku sam pokušavao sebe da ubijedim da je to njena prošlost i da nemam pravo da je osuđujem zbog života prije mene.
Ali onda sam pogledao datume.
Neki su bili od prije samo nekoliko mjeseci.
Iz vremena kada smo već bili zajedno.
Pored svakog datuma stajalo je ime.
Marko.
Stefan.
Nikola.
Aleksandar.
A onda sam ugledao ime koje sam poznavao bolje od svih ostalih:
Milan – moj najbolji prijatelj.
Ispod njegovog imena pisalo je:
„Nikada ne smije saznati. Ako Milan progovori, sve je gotovo.“
Odmah sam ga pozvao.
„Milane, moram nešto da te pitam.“
„Šta je bilo?“
„Jesi li bio sa Anom?“
Nastala je duga tišina.
„Odakle ti to?“
Tada sam znao da nešto krije.
„Našao sam njen dnevnik.“
„Nemoj ništa da radiš dok ne dođem.“
Dvadeset minuta kasnije bio je pred vratima.
Spustio je kovertu na sto.
„Prije nego što me udariš, pročitaj ovo.“
Unutra nisu bile ljubavne poruke.
Bili su računi iz privatne klinike.
„Šta je ovo?“
„Ana posljednjih godinu dana ide na liječenje.“
„Od čega?“
„Nije moje da ti kažem.“
U tom trenutku Ana je ušla u stan.
Kada je ugledala dnevnik, problijedjela je.
„Čitao si ga?“
„Jesam. Hoću da znam ko su svi ovi muškarci.“
Sjela je.
„Nisu moji ljubavnici.“
„Pa zašto piše da si spavala s njima?!“
Uzela je dnevnik i otvorila prvu stranicu.
Tek tada sam vidio datum.
Bio je 1998.
„Ana, ti si tada imala četiri godine.“
„Znam.“
„Onda čiji je ovo dnevnik?“
Počela je plakati.
„Moje majke.“
Zanijemio sam.
„A Milan?“
Moj prijatelj je spustio pogled.
„Tako se zvao moj otac.“
Nisam razumio.
Ana je izvadila staru fotografiju svoje majke.
Pored nje je stajao Milanov otac.
A sa druge strane – moj otac.
„Zašto je moj otac na ovoj fotografiji?“
Ana je otvorila posljednju stranicu dnevnika.
Na njoj je majčinim rukopisom pisalo:
„Ako Ana jednog dana pronađe ovaj dnevnik, mora saznati koji od ova tri muškarca je njen pravi otac.“
Pogledao sam Anu.
„Ti ne znaš ko ti je otac?“
Odmahnula je glavom.
„Zato idem u kliniku. Radimo DNK testove.“
„Zašto mi nisi rekla?“
„Zato što smo juče dobili prvi rezultat.“
Pružila mi je papir.
Milanov otac nije bio njen otac.
Ostala su još dva muškarca.
Jedan od njih bio je moj otac.
Osjetio sam kako mi se stomak okreće.
„Ana… ako je moj otac i tvoj otac…“
„Znam.“
U tom trenutku zazvonio joj je telefon.
Klinika.
Javila se.
Nekoliko sekundi je samo ćutala.
„Stigao je drugi rezultat“, rekla je.
„I?“
Pogledala me potpuno blijeda.
„Moramo odmah razgovarati sa tvojim ocem. Jer DNK je pokazao nešto što niko od nas nije očekivao.“