Sutradan mi na Viber stiže poruka od nje:
„Hvala ti što si održao riječ. Ali mislim da si pogriješio i uplatio mi mnogo više nego što treba. Pošalji mi broj računa da ti vratim razliku.“
Gledao sam poruku nekoliko trenutaka. Iskreno, nisam očekivao takvu reakciju. Poslije svega što sam joj prethodnog dana rekao u ljutnji, očekivao sam da će uzeti novac i više mi se nikada neće javiti.
Odgovorio sam joj da nisam pogriješio i da sam obećao dupli iznos ako me ostavi na miru 24 sata. Obećanje je obećanje.
Nakon nekoliko minuta ponovo je napisala:
„Ne želim novac koji nije moj. Samo sam htjela ono što sam platila.“
Tada me je bilo sramota.
Shvatio sam da je djevojka sve vrijeme imala pravo. Vratila mi je uređaj, a ja sam bio dužan da joj odmah vratim novac. To što sam bio zauzet nije bio njen problem, a još manje sam imao pravo da se naljutim zato što je tražila svoje pare.
Pozvao sam je i izvinio se zbog načina na koji sam razgovarao s njom. Rekao sam joj da zadrži dodatni iznos kao moje izvinjenje.
Ali ona nije pristala.
Već sljedećeg dana vratila mi je polovinu uplate i poslala kratku poruku:
„Sad smo izmireni. Sve najbolje.“
Taj događaj mi je ostao u pamćenju mnogo duže nego bilo koja prodaja preko interneta.
Naučio sam da čovjeka najbolje upoznaš kada mu se pruži prilika da zadrži nešto što mu ne pripada. Ona je mogla bez riječi da uzme dupli novac, ali nije.
A ja sam, s druge strane, naučio da ako nekome duguješ novac, nema „nemam vremena“. Dug treba vratiti na vrijeme, bez toga da te druga osoba moli za ono što joj pripada.