„Zabavljam se sa oženjenim čovjekom, i ne, ne očekujem da se razvede, niti je ikad rekao da bi se razveo i da mu je loše u braku.
Naprotiv, od starta je bio iskren i rekao da je oženjen.
Meni je s njim super jer ništa jedno od drugog ne očekujemo. Viđamo se povremeno, kad oboje imamo vremena. Nikad ga nisam zvala dok je kod kuće, nisam mu slala poruke kasno uveče i nikada nisam pokušavala da saznam bilo šta o njegovoj supruzi.
Tako je bilo skoro godinu dana.
A onda se jednog popodneva sve promijenilo.
Sjedila sam u kafiću i čekala ga. Kasnio je skoro pola sata, što mu se nikada ranije nije dešavalo.
Kada se konačno pojavio, sjeo je preko puta mene i djelovao potpuno drugačije.
„Moramo da razgovaramo“, rekao je.
Pomislila sam da želi da završimo. Bila sam spremna na to.
Ali onda je izgovorio nešto što nisam očekivala:
„Moja žena zna za tebe.“
Zaledila sam se.
„Kako zna?“
„Vidjela je jednu poruku.“
Odmah sam ustala i rekla da je onda među nama gotovo. Nisam željela svađe, pozive niti probleme.
Ali on me zaustavio.
„Nije to sve.“
Pogledala sam ga.
„Želi da te upozna.“
Mislila sam da se šali.
„Zašto bi željela da upozna mene?“
Nije znao šta da odgovori.
Odbila sam. Rekla sam mu da nemam šta da razgovaram sa njegovom suprugom i otišla.
Te večeri stigla mi je poruka sa nepoznatog broja.
„Zdravo. Ja sam njegova žena. Neću praviti scenu. Samo bih voljela da čujem istinu od tebe.“
Dugo sam gledala u ekran.
Tada sam prvi put shvatila da ono što sam ja skoro godinu dana nazivala „jednostavnim odnosom bez obaveza“ možda uopšte nije bilo jednostavno.
Jer bez obzira na pravila koja smo nas dvoje postavili, postojala je i treća osoba koja ta pravila nikada nije prihvatila.
I upravo tada sam odlučila da joj odgovorim.