Pravi šok je uslijedio nekoliko sekundi kasnije.
Žena nije vikala. Nije nas vrijeđala. Samo je stajala na vratima i gledala čas mene, čas svoju sestru.
„Koliko dugo?“ pitala je.
Nisam imao hrabrosti da odgovorim.
Svastiка je počela plakati.
„Molim te, saslušaj nas.“
„Pitala sam koliko dugo.“
„Nekoliko mjeseci“, rekao sam.
Žena je samo klimnula glavom.
„Dobro. Onda konačno znam istinu.“
Ta rečenica me zbunila.
„Kakvu istinu?“
Iz torbe je izvadila telefon.
Na ekranu su bile naše poruke.
Desetine njih.
„Kako imaš ovo?“
„Znam za vas već skoro dva mjeseca.“
Svastiка je problijedjela.
„Zašto ništa nisi rekla?“
„Zato što sam čekala da vidim koliko daleko ćete otići.“
Tada je spustila telefon na sto i rekla nešto što nisam očekivao:
„A sada vas dvoje treba da saznate šta sam ja krila.“
Iz torbe je izvadila kovertu i pružila je svojoj sestri.
Svastiка ju je otvorila.
Unutra su bili dokumenti i nekoliko starih fotografija.
Čim je ugledala jednu fotografiju, počela je da drhti.
„Odakle ti ovo?“
„Našla sam kod mame.“
Nisam razumio šta se događa.
„Kakve veze to ima sa nama?“
Žena me pogledala.
„Mnogo veće nego što misliš.“
Na fotografiji su njihove majka i otac bili mnogo mlađi, a pored njih je stajao muškarac kojeg sam odmah prepoznao.
Bio je to moj pokojni otac.
„Šta moj otac radi na ovoj fotografiji?“
Niko nije odgovorio.
Okrenuo sam fotografiju.
Na poleđini je bio datum od prije više od trideset godina i kratka poruka:
„Jednog dana djeca će morati saznati istinu.“
Pogledao sam ženu.
„Kakva djeca? Kakva istina?“
Ona je duboko udahnula.
„Zato sam čekala prije nego što sam vas suočila s prevarom. Prvo sam morala provjeriti nešto što je moja majka skrivala cijelog života.“
Tada je iz koverte izvadila posljednji dokument.
Kada sam pročitao imena na njemu, potpuno sam zanijemio.
Odjednom naša afera više nije bila jedina tajna koja je mogla uništiti dvije porodice…