U NJENOM DNEVNIKU SAM PRONAŠAO SPISAK MUŠKARACA – POSLJEDNJE IME ME JE ZALEDILO
Nisam mogao da vjerujem šta čitam.
Na nekoliko stranica zapisivala je datume, mjesta i imena muškaraca sa kojima je bila prije naše veze.
Nisam želio da je osuđujem zbog prošlosti, ali onda sam primijetio nešto čudno.
Nekoliko datuma bilo je iz perioda kada smo već bili zajedno.
Srce mi je počelo lupati.
Prebrojao sam ih.
Bilo ih je pet.
Ali posljednje ime bilo je podvučeno crvenom olovkom.
Nikola.
Tako se zove moj rođeni brat.
Prvo sam pomislio da je slučajnost.
Onda sam pročitao rečenicu ispod:
„Nikola nikada ne smije saznati da njegov brat zna za mene.“
Sjeo sam na pod.
Odmah sam pozvao brata.
„Jesi li ikada bio sa Marinom?“
Nastala je tišina.
„Odakle ti to?“
To mi je bilo dovoljno.
„Znači jeste?!“
„Moramo razgovarati uživo.“
„Koliko dugo?!“
„Nije ono što misliš.“
Spustio sam slušalicu.
Nekoliko minuta kasnije djevojka me je nazvala.
„Jesi li završio pakovanje?“
„Jesam. I pronašao sam dnevnik.“
Zaćutala je.
„Koju stranicu si pročitao?“
To pitanje me je još više šokiralo.
„Znači znaš šta unutra piše?“
„Naravno. Ja sam ga napisala.“
„Spavala si sa mojim bratom dok smo bili zajedno?!“
„Ne.“
„Piše njegovo ime!“
„Nikola nije tvoj brat.“
Mislio sam da se šali.
„Šta pričaš?!“
„Dođi večeras kod mene. Sve ću ti objasniti.“
Kada je stigla, nije bila sama.
Sa njom je došao Nikola.
Spustio je kovertu na sto.
Unutra je bio DNK nalaz.
Pokazivao je da čovjek kojeg smo obojica cijelog života zvali ocem nije Nikolin biološki otac.
„Kakve to veze ima sa dnevnikom?“
Djevojka je izvadila staru fotografiju.
Na njoj je bila njena majka sa našim ocem.
„Moja majka i vaš otac bili su zajedno prije skoro trideset godina.“
Pogledao sam je.
„Hoćeš reći da si ti…“
„Ne znam.“
Nikola je prekinuo:
„Zato smo radili DNK test.“
„Kakav test?“
Pružio mi je drugi papir.
Moja djevojka i Nikola nisu bili u vezi.
Pokušavali su da utvrde jesu li brat i sestra.
„Pa zašto u dnevniku piše da si spavala s njim?!“
Ona je otvorila posljednju stranicu.
„Zato što taj dnevnik nije moj.“
Zaledio sam se.
„Čiji je?“
„Moje pokojne majke.“
Sve što sam pročitao dogodilo se prije mnogo godina.
Imena nisu bila muškarci moje djevojke.
Bili su muškarci njene majke.
„A zašto onda piše Nikola?“
Pogledala je mog brata.
„Zato što se tako zvao i njegov biološki otac.“
Nikola je problijedio.
„Moj otac je živ?“
Iz torbe je izvadila posljednju kovertu.
Na njoj je pisalo:
„Za Nikolu – otvoriti tek kada pronađe dnevnik.“
Nikola ju je otvorio.
Pročitao prvu rečenicu i samo me pogledao.
„Šta piše?“
Pružio mi je papir.
„Nikola, čovjek kojeg tražiš nije samo tvoj otac. On je razlog zbog kojeg su se naše dvije porodice zaklele da se njihova djeca nikada ne smiju zaljubiti.“
Tada je moja djevojka tiho rekla:
„Zato sam se prije dvije godine uplašila kada sam saznala tvoje prezime.“