NAJBOLJI PRIJATELJ MI JE DAO BUBREG – KADA SAM GA PITAO ZAŠTO, NJEGOV ODGOVOR ME JE RASPLAKAO
Pogledao me iz susjednog kreveta i nasmijao se.
„Zato što bih bez jednog bubrega mogao živjeti. A bez tebe ne bih imao najboljeg prijatelja.“
Nisam mogao ništa da kažem.
Poznavali smo se još od osnovne škole. Zajedno smo odrasli, prošli prve ljubavi, poslove, ženidbe i sve probleme koje život donosi.
Ali nikada nisam očekivao da će zbog mene uraditi nešto ovako veliko.
„Zašto mi nisi rekao da ćeš biti donor?“
„Jer bi me pokušao odgovoriti.“
Bio je u pravu.
Mjeseci su prolazili, a obojica smo se dobro oporavljali.
Jednog dana njegova supruga mi je donijela fasciklu.
„Mislim da ovo treba da vidiš.“
Unutra su bili nalazi koje nikada ranije nisam vidio.
„Šta je ovo?“
„Dokumenti iz vremena kada se testirao da li može biti donor.“
Pregledao sam ih i primijetio nešto čudno.
Doktori su uradili dodatne analize jer je podudarnost između nas bila neobično velika.
„Šta ovo znači?“
Ona je ćutala.
„Pitaj njega.“
Odmah sam otišao kod prijatelja.
Spustio je pogled čim je vidio fasciklu.
„Znači saznao si.“
„Šta treba da saznam?“
Izvadio je još jedan papir.
Bio je to DNK test.
Pročitao sam rezultat nekoliko puta.
„Ovo mora biti greška.“
Odmahnuo je glavom.
„Nije.“
„Ali mi nismo rodbina.“
Tada je rekao:
„Naši roditelji su nam cijelog života nešto krili.“
„Šta?“
Pogledao me pravo u oči.
„Nisam ti dao bubreg samo zato što si mi najbolji prijatelj. Dao sam ti ga zato što sam prije operacije saznao da smo braća.“