Rekla sam mu potpuno mirno:
„Nema ručka. Danas jedi opet sa koleginicom, da ne ispadneš nepristojan.“
Pogledao me zbunjeno, kao da nije očekivao takav odgovor.
„Šta ti je sad? Pa rekao sam ti da mi je samo ponudila hranu.“
„Znam. I zato sam odlučila da više ne ustajem u šest da kuvam nešto što ćeš vratiti kući.“
Počeo je da se smije.
„Ti si stvarno ljubomorna zbog jednog ručka?“
Nisam željela svađu. Sipala sam sebi kafu i rekla:
„Nisam ljubomorna. Samo više neću trošiti vrijeme tamo gdje se moj trud ne cijeni.“
Otišao je na posao bez ručka.
Tako je bilo i narednog dana. Trećeg jutra više nije ni pitao.
Prošlo je skoro dvije sedmice. Primijetila sam da sve češće dolazi kući raspoložen, stalno gleda telefon i ponekad se smije porukama.
Nisam ništa govorila.
Jednog petka rekao je da mora ostati duže na poslu.
Oko osam uveče zazvonio mi je telefon.
Bio je nepoznat broj.
Javila sam se.
„Dobro veče, jeste li vi supruga gospodina Marka?“
„Jesam. Ko je to?“
Ženski glas sa druge strane zastao je nekoliko sekundi.
„Ja sam njegova koleginica.“
Srce mi je počelo lupati.
„Ona koja mu donosi ručak?“
„Da.“
Nastala je neprijatna tišina.
„Ako zovete da mi kažete kako kuvate bolje od mene, stvarno nemam vremena.“
„Ne zovem zbog toga“, rekla je.
Glas joj je zvučao uplašeno.
„Morate odmah doći u firmu.“
„Zašto?“
„Vaš muž je upravo napravio nešto zbog čega će vjerovatno dobiti otkaz.“
Uzela sam ključeve i krenula.
Kada sam stigla, zatekla sam muža ispred kancelarije. Bio je bijesan. Pored njega je stajala ta mlada koleginica i plakala.
„Šta se dogodilo?“ pitala sam.
Muž je odmah rekao:
„Ništa. Idemo kući.“
Ali djevojka ga je prekinula.
„Ne. Vrijeme je da joj kažeš.“
Pogledala sam njega.
„Da mi kaže šta?“
Ćutao je.
Djevojka je iz torbe izvadila nekoliko papira i pružila mi ih.
„Vaš muž posljednja dva mjeseca uzima novac iz firme.“
Pogledala sam dokumente.
Radilo se o nekoliko hiljada eura.
„Jesi li ti normalan?!“
Muž je spustio glavu.
„Mogu objasniti.“
„Onda objasni.“
„Uzeo sam novac, ali nisam ga potrošio na sebe.“
„Na koga onda?“
Nije odgovarao.
Koleginica je rekla:
„Zato sam vam i telefonirala. Ja znam gdje je novac otišao.“
Muž ju je pogledao:
„Ćuti.“
„Neću više ćutati.“
Okrenula se prema meni.
„Vaš muž mi je prije dva mjeseca rekao da nikome ne govorim šta radi. Zato sam mu svakog dana donosila ručak i pokušavala da budem uz njega. Čovjek je bio pred pucanjem.“
Odjednom me je bilo sramota zbog svih svojih sumnji.
„Šta se događa?“
Muž je sjeo.
„Prije tri mjeseca dobio sam poziv iz bolnice.“
„Kakve bolnice?“
Iz džepa je izvadio presavijeni papir.
„Moja majka je bolesna.“
Zaledila sam se.
Sa svekrvom gotovo da nismo imali kontakt posljednje dvije godine zbog velike porodične svađe.
„Zašto mi nisi rekao?“
„Jer je ona tražila da ne znaš.“
„Zašto?“
„Zato što joj je trebalo mnogo novca za liječenje i nije željela da mi zbog nje ulazimo u dugove.“
„Pa si krao iz firme?!“
„Pozajmljivao sam. Planirao sam sve vratiti.“
Koleginica je odmah rekla:
„Nije cijela priča.“
Muž ju je ponovo pogledao.
„Molim te.“
„Ne“, odgovorila je. „Ona mora znati.“
Pružila mi je još jedan papir.
Bio je to bankovni izvod.
Na njemu sam ugledala ime osobe kojoj je novac uplaćivan.
Nije bila njegova majka.
Pogledala sam muža.
„Ko je ova žena?“
Ćutao je.
„Pitam te ko je OVO?!“
Koleginica je duboko udahnula.
„Zbog nje je sve počelo.“
„Kakve ona veze ima sa mojim mužem?“
Muž je podigao glavu.
Oči su mu bile pune suza.
„Sjećaš li se kada sam ti prije deset godina rekao da sam jedinac?“
„Naravno.“
„Lagao sam.“
Nisam razumjela.
„Imam sestru.“
„Kakvu sestru? Nikada je nisi spomenuo.“
„Zato što je moja porodica prestala govoriti o njoj kada je imala sedamnaest godina.“
„Zašto?“
Muž je pogledao koleginicu.
Tada sam prvi put primijetila nešto što mi ranije nije palo na pamet.
Iste oči.
Isti oblik nosa.
Čak su se i osmijehom nevjerovatno podsjećali.
Pogledala sam djevojku.
Ona je počela plakati.
„Nemoj mi reći…“
Muž je ustao i stao pored nje.
„Ona nije moja koleginica.“
„Kako nije?“
Pogledao me pravo u oči.
„Ona je moja sestra. Zaposlio sam je pod drugim prezimenom jer sam pokušavao da je vratim u porodicu prije nego što naša majka umre.“