„Zato što je Emin biološki otac teško bolestan i želi da je upozna prije nego što bude kasno.“
Nisam mogao vjerovati šta slušam. Osamnaest godina sam tu djevojku držao za ruku kada je učila hodati, vodio je prvog dana u školu, čekao ispred ordinacije kada je slomila ruku, učio je voziti bicikl, kasnije automobil. Bio sam uz nju kada je prvi put dobila lošu ocjenu, kada se prvi put zaljubila i kada joj je prvi momak slomio srce.
Za mene je Ema bila moja kćerka.
„Ko je on?“ pitao sam.
Supruga je spustila pogled.
„Marko.“
Odmah sam znao na koga misli. Bio je njen momak prije mene. Nikada ga nisam upoznao, ali sam znao da su godinama bili zajedno.
„Znači cijelo vrijeme si znala?“
„Nisam bila potpuno sigurna. Kada sam saznala da sam trudna, već smo bili zajedno. Ubjeđivala sam sebe da si ti otac.“
„I nikada ti nije palo na pamet da uradiš test?“
Počela je plakati.
„Bojala sam se.“
„Čega?“
„Da ću izgubiti tebe.“
Bio sam bijesan, ali još više slomljen.
„A sada se više ne bojiš?“
„Sada se bojim da će Ema jednog dana saznati da sam joj uskratila priliku da upozna čovjeka koji joj je dao život.“
Te večeri nisam mogao spavati.
Oko tri ujutro otišao sam u Eminu sobu. Spavala je kao kada je bila mala, sa rukom ispod jastuka. Gledao sam je i pokušavao sebi objasniti da jedan DNK rezultat ne može izbrisati osamnaest godina.
Ujutro sam rekao supruzi:
„Reći ćemo joj.“
„Zajedno?“
„Zajedno.“
Kada smo Emi sve ispričali, dugo nije govorila.
Onda me pogledala.
„Znači ti nisi moj tata?“
To pitanje me slomilo.
„Biološki možda nisam.“
Ustala je, zagrlila me i rekla:
„Mene biologija ne zanima. Ti si moj tata.“
Oboje smo plakali.
Ali rekla je da ipak želi upoznati Marka.
Nisam joj mogao zabraniti.
Nekoliko dana kasnije otišli smo u bolnicu. Marko je izgledao mnogo starije nego što sam očekivao. Kada je ugledao Emu, zaplakao je.
„Ista si majka“, rekao je.
Razgovarali su skoro dva sata.
Ja sam čekao u hodniku.
Kada je Ema izašla, djelovala je zbunjeno.
„Tata, možemo li kući?“
U automobilu nije mnogo govorila.
Tek kada smo stigli, rekla je:
„Nešto nije u redu.“
„Šta?“
„Marko kaže da nikada nije znao da mama ima dijete.“
„Možda ti je majka zato i rekla da ga nije kontaktirala.“
„Nije to.“
Iz torbe je izvadila kovertu.
„Dao mi je ovo.“
Unutra je bila stara fotografija moje supruge i Marka.
Na poleđini je bio datum.
Ali datum nije odgovarao priči koju mi je žena ispričala.
Fotografija je nastala skoro godinu dana nakon našeg vjenčanja.
„Mama je rekla da se njihova afera dogodila prije vjenčanja“, rekla je Ema.
Osjetio sam kako mi se stomak steže.
Kada se supruga vratila kući, stavio sam fotografiju na sto.
„Objasni.“
Čim ju je ugledala, problijedjela je.
„Odakle ti ovo?“
„Od čovjeka za kojeg kažeš da je Emin otac.“
Sjela je.
„Postoji još nešto što ti nisam rekla.“
„Šta još može biti gore od ovoga?“
„Nisam ga vidjela samo jednom.“
„Koliko dugo?“
„Skoro dvije godine.“
Nisam mogao vjerovati.
„Znači varala si me i poslije vjenčanja?“
Klimnula je glavom.
Ema je stajala na vratima i sve slušala.
„Mama, zašto si onda sigurna da je Marko moj otac?“
Supruga je ćutala.
„Jesi li uradila DNK test?“
„Jesam.“
„Kada?“
„Prije nekoliko mjeseci.“
„I?“
Izvadila je papir iz torbe.
Ema ga je uzela.
Čitala je nekoliko sekundi, a onda podigla pogled.
„Ovdje piše da Marko nije moj biološki otac.“
Zaledio sam se.
„Šta?!“
Supruga je počela plakati.
„Zato sam vam sve morala reći.“
„Ako Marko nije otac, ko jeste?“
Pogledala je mene.
„Moramo uraditi još jedan test.“
Nekoliko dana kasnije dao sam uzorak.
Čekanje rezultata bilo je nepodnošljivo.
Kada je stigla koverta, nisam imao snage da je otvorim.
Ema ju je otvorila.
Pročitala je rezultat, počela plakati i pružila mi papir.
Vjerovatnoća očinstva: 99,99%.
Bio sam njen biološki otac.
Osamnaest godina živio sam kao njen tata, zatim nekoliko sedmica vjerovao da nije moja, da bih na kraju saznao da jeste.
Ali na dnu izvještaja stajala je napomena zbog koje se Ema odjednom uozbiljila.
„Tata… šta ovo znači?“
Pogledao sam.
Laboratorija je preporučila dodatno testiranje zbog neočekivanog genetskog podudaranja sa još jednom osobom iz njihove baze.
Nazvao sam broj.
Žena iz laboratorije je rekla da detalje ne može dati telefonom.
Sutradan smo otišli tamo.
Doktor je otvorio fasciklu.
„Vaš rezultat potvrđuje da ste Emin otac. Tu nema dileme.“
„Onda u čemu je problem?“
Pogledao je mene, pa Emu.
„Tokom analize pronađeno je veoma blisko podudaranje sa osobom koja je testirana u našoj laboratoriji prije tri godine.“
„Kakvo podudaranje?“
„Takvo da ta osoba gotovo sigurno pripada vašoj najužoj porodici.“
„Ko je to?“
Doktor je izgovorio ime.
Kada sam ga čuo, potpuno sam se sledio.
To je bilo ime mog mlađeg brata koji je, prema riječima mojih roditelja, umro nekoliko sati nakon rođenja prije skoro četrdeset godina.