„Mama, tata, kod njih svi rade nešto po kući! Njena mama kaže da djeca moraju naučiti da budu samostalna. Moja prijateljica sama sprema sobu, pere svoje tanjire, pomaže oko ručka i još dobija džeparac.“
Muž i ja smo se pogledali.
Očekivala sam da će se žaliti kako je kod prijateljice morala nešto da radi, ali ona je nastavila:
„Hoću i ja!“
Nasmijala sam se.
„Ti želiš da pereš suđe?“
„Da! I hoću da naučim kuhati.“
Mislila sam da će je to držati dva dana.
Ali sljedećeg jutra sama je namjestila krevet, pokupila odjeću i došla u kuhinju.
„Šta danas radim?“
Dala sam joj da složi suđe iz mašine.
Bila je ponosna kao da je osvojila medalju.
Narednih sedmica potpuno se promijenila.
Počela je spremati svoju sobu, pomagati oko veša, čak je tražila da nauči napraviti palačinke.
Jednog dana rekla je:
„Mama, mogu li dobiti džeparac ako završim sve obaveze?“
Dogovorili smo malu sedmičnu sumu.
Počela je štedjeti.
Poslije dva mjeseca imala je dovoljno da sama kupi patike koje je dugo željela.
„Sad su mi nekako draže“, rekla je. „Sama sam ih zaradila.“
Bila sam oduševljena.
Ali onda se nešto promijenilo.
Počela je sve češće boraviti kod te nove prijateljice.
Dolazila bi kući kasnije nego inače i govorila da tamo uče.
Jedne večeri vratila se potpuno ćutljiva.
„Šta se dogodilo?“
„Ništa.“
„Posvađale ste se?“
„Nismo.“
Sutradan sam primijetila da joj nedostaje novac iz kasice.
„Jesi li kupila nešto?“
„Nisam.“
„Gdje je onda novac?“
Počela je plakati.
„Dala sam prijateljici.“
„Zašto?“
„Trebalo joj je.“
„Za šta?“
Nije htjela reći.
Nisam željela da je pritiskam, ali sam postala zabrinuta.
Nazvala sam majku njene prijateljice.
Žena se iznenadila.
„Kakav novac?“
„Moja kćerka kaže da ga je dala vašoj.“
„Moja kćerka već sedmicu nije kod kuće.“
Zaledila sam se.
„Kako nije kod kuće? Moja svaki dan kaže da je kod vas.“
„Nije bila ovdje skoro dvije sedmice.“
Odmah sam otišla u kćerkinu sobu.
„Gdje ideš poslije škole?“
Problijedjela je.
„Kod prijateljice.“
„Razgovarala sam sa njenom mamom.“
Počela je plakati.
„Nemoj se ljutiti.“
„Samo mi reci istinu.“
Izvadila je telefon.
Pokazala mi je poruke.
Nije se dopisivala sa prijateljicom.
Dopisivala se sa njenim starijim bratom.
Imao je sedamnaest godina.
„Šta želi od tebe?“
„Pomaže mi.“
„U čemu?“
„Da pronađem jednu osobu.“
„Koga?“
Spustila je pogled.
„Tvoju sestru.“
Zanijemila sam.
„Ja nemam sestru.“
„Imaš.“
Izvadila je fotografiju koju nikada ranije nisam vidjela.
Na njoj je moja majka držala dvije bebe.
„Odakle ti ovo?“
„Baka mi je dala.“
Odmah sam nazvala majku.
Čim sam spomenula fotografiju, zaćutala je.
„Mama, ko je druga beba?“
„Dođi kod mene.“
Otišle smo zajedno.
Majka je iz ormara izvadila staru kutiju.
„Rodila sam blizanke.“
Nisam mogla vjerovati.
„Ja imam sestru bliznakinju?“
„Imala si.“
„Šta znači imala?“
„Data je na usvajanje.“
„Zašto?!“
Majka je počela plakati.
„Bila sam sama. Nisam mogla izdržavati dvije bebe.“
Osjećala sam se kao da mi je neko izbrisao pola života.
„Gdje je sada?“
„Ne znam.“
Kćerka je tada rekla:
„Ja znam.“
Svi smo je pogledali.
„Kako?“
Pokazala je fotografiju svoje nove prijateljice i njene majke.
„Njena mama.“
Pogledala sam ženu na fotografiji.
Imala je moje oči.
Moj nos.
Čak i isti osmijeh.
„Zato si stalno išla tamo?“
„Da.“
„A novac?“
„Platili smo DNK test.“
Zanijemila sam.
„Kakav DNK test?“
„Uzela sam tvoju četku za kosu.“
Bila sam bijesna, ali istovremeno nisam mogla da dišem od iščekivanja.
„I rezultat?“
Kćerka mi je pružila papir.
Žena nije bila moja sestra bliznakinja.
Ali rezultat je pokazivao vrlo blisko krvno srodstvo.
„Kako je ovo moguće?“
Majka je pogledala nalaz i potpuno problijedjela.
„Ona nije tvoja sestra.“
„Ko je onda?“
„Tvoja kćerka je pronašla pogrešnu osobu.“
„Ali DNK kaže da smo porodica.“
Majka je počela da plače.
„Zato što ta žena pripada drugoj strani tvoje porodice.“
„Kojoj drugoj strani?“
Nije odgovarala.
Tada je moja kćerka otvorila još jednu fotografiju.
„Mama, ima još nešto.“
„Šta?“
„Majka moje prijateljice mi je pokazala ovu sliku.“
Na fotografiji je bila ona kao mlada žena pored mog muža.
„Zašto je tata sa njom?!“
Kćerka je spustila telefon.
„Zato sam se uplašila da ti kažem.“
Pogledala sam muža.
Problijedio je čim je vidio fotografiju.
„Poznaješ je?“
Dugo je ćutao.
„Poznajem.“
„Odakle?“
„Bili smo zajedno prije nego što sam upoznao tebe.“
„Kakve to veze ima sa DNK podudaranjem?“
Muž je sjeo.
„Zato što postoji nešto što ti nikada nisam rekao.“
„Šta?“
„Prije našeg braka dobio sam dijete.“
Zaledila sam se.
„Sa njom?“
„Da.“
„Gdje je to dijete?“
Muž je pogledao fotografiju naše kćerkine nove prijateljice.
A onda je jedva izgovorio:
„To je ona. Djevojčica koju naša kćerka već mjesecima zove najboljom prijateljicom zapravo je njena polusestra.“