U mailu je napisala:
„Moram ti reći zašto sam dala otkaz. Nije zbog plate niti zbog drugog posla. Nisam više mogla izdržati ponašanje tvog muža.“
Srce mi je počelo lupati.
Nastavila sam čitati.
Pisala je da je muž posljednjih mjeseci postajao sve nervozniji, da je skrivao poslovne probleme i od nje tražio da prepravlja određene račune i dokumente.
„Odbila sam. Rekla sam mu da ne želim imati problema zbog tuđih odluka.“
Tada sam shvatila da nije riječ o prevari koje sam se mjesecima pribojavala.
Bilo je nešto mnogo ozbiljnije.
Nazvala sam je.
„Zašto mi ovo nisi rekla ranije?“
„Zato što vam je firma bila pred propadanjem. Znala sam da od nje živite i vi i djeca. Mislila sam da će prestati.“
„A zašto si sada otišla?“
Zaćutala je.
„Prije tri dana tražio je od mene da potpišem dokument koji nikada nisam sastavila.“
Poslala mi je fotografiju papira.
Na njemu je bio moj potpis.
Problem je bio samo jedan — ja taj dokument nikada nisam vidjela.
Kada je muž došao kući, stavila sam fotografiju pred njega.
„Objasni mi ovo.“
Čim je pogledao papir, problijedio je.
„Odakle ti to?“
„Od tvoje bivše asistentice.“
Sjeo je i uhvatio se za glavu.
„Nije trebalo ovako da saznaš.“
„Šta da saznam?“
Otišao je do radne sobe i donio fasciklu.
Unutra su bili dugovi za koje nisam znala, ugovori i nekoliko papira sa mojim imenom.
„Firma nije počela propadati prije pola godine“, rekao je.
„Pa kada?“
„Prije skoro tri godine.“
Zaledila sam se.
„Kako smo onda sve ovo vrijeme plaćali račune?“
Nije odgovorio.
Samo je izvadio posljednji dokument i pružio mi ga.
Kada sam vidjela čije ime stoji pored mog, shvatila sam zašto je asistentica mjesecima ćutala — i zašto je na kraju pobjegla iz firme…