Na poleđini računa je pisalo:
„NEMOJ IĆI S NJIM. MOLIM TE. POZNAJEM GA.“
Srce mi je počelo lupati.
Okrenula sam se prema konobarici, ali ona je već nestala iza vrata kuhinje.
Dečko je primijetio da nešto čitam.
„Šta je to?“
Brzo sam zgužvala račun.
„Ništa, samo račun.“
Izašli smo iz restorana. On je predložio da odemo kod njega na piće, ali poslije poruke više nisam željela.
„Umorna sam. Idem kući.“
Nije mu bilo pravo, ali me nije ubjeđivao.
Čim sam stigla kući, pronašla sam restoran na internetu i nazvala.
Tražila sam konobaricu koja nas je služila.
Javila se poslije nekoliko minuta.
„Zašto ste mi napisali onu poruku?“
Zaćutala je.
„Zato što sam prije dvije godine bila s njim.“
Zaledila sam se.
„Sa mojim dečkom?“
„Da. Ali nije to razlog zbog kojeg sam te upozorila.“
Ispričala mi je da je njihov odnos u početku bio savršen, a onda je počela otkrivati da joj je lagao o poslu, novcu, pa čak i svom pravom prezimenu.
„Provjeri njegovo ime prije nego što ga ponovo vidiš.“
Prekinula sam razgovor i ukucala njegovo puno ime u pretragu.
Nisam pronašla ništa neobično.
Pomislila sam da je konobarica možda ljubomorna.
Ali onda mi je poslala fotografiju.
Na njoj je bio isti muškarac, samo nekoliko godina mlađi.
Pored njega je stajala žena u vjenčanici.
„Ko je ona?“ napisala sam.
Odgovor je stigao odmah:
„Njegova žena.“
Zaledila sam se.
„Ali rekao mi je da nikada nije bio oženjen.“
Konobarica je odgovorila:
„Nije ni najgore to što je oženjen. Pogledaj datum fotografije.“
Fotografija je bila snimljena prije samo tri mjeseca.
A onda mi je poslala još jednu poruku:
„Sada pogledaj pažljivo ženu pored njega. Mislim da je poznaješ…“