Ušao sam u stan i zatekao ženu kako sjedi za kuhinjskim stolom. Ispred nje su bile fotografije koje sam napravio u fotošopu.
Nije plakala. Samo me je gledala.
„Sjedi.“
Tada mi više ništa nije bilo smiješno.
„Dušo, moram nešto da ti objasnim…“
„Ne moraš. Već sam sve shvatila.“
„Nisi. Fotografije nisu prave.“
Pogledala me zbunjeno.
„Kako nisu?“
Priznao sam joj sve. Karmin, dlake, poruke sa nepoznatog broja, fotografije… Sve sam namjerno napravio jer sam mislio da će biti smiješno kada joj na kraju kažem istinu.
Nekoliko sekundi nije govorila ništa.
A onda je ustala.
„Ti si danima gledao kako se raspadam od sumnje i bilo ti je zabavno?“
Tek tada sam shvatio koliko sam pretjerao.
„Izvini. Bio sam idiot.“
„Jesi.“
Uzela je torbu.
„Gdje ideš?“
„Kod mame. Treba mi nekoliko dana da razmislim.“
Pokušao sam je zaustaviti, ali nije htjela razgovarati.
Prije nego što je izašla, spustila je svoj telefon na sto.
„I još nešto. Kad već voliš izmišljene prevare, pogledaj ovo.“
Na ekranu je bila poruka njene najbolje prijateljice, iste one koju sam ubacio na lažne fotografije.
Pisalo je:
„Moraš mu danas reći istinu. Ne mogu više da krijem šta se dogodilo.“
Zaledio sam se.
„Kakvu istinu?“
Žena je već bila na vratima.
„Sada znaš kako je meni bilo posljednjih pet dana.“
Otišla je.
Odmah sam otvorio ostatak razgovora.
Ali prethodne poruke bile su obrisane.
Pozvao sam njenu prijateljicu. Nije se javila.
Tek nekoliko sati kasnije stigla mi je poruka od žene:
„Smiri se. Ne varam te. Ali postoji nešto što ti nisam rekla.“
Sljedećeg jutra vratila se sa kovertom.
„Ovo sam planirala da ti kažem još prošle sedmice.“
Otvorio sam je.
Unutra nije bila fotografija niti ljubavno pismo.
Bio je dokument sa mojim imenom.
Kada sam pročitao prvu stranicu, shvatio sam da je moja glupa šala slučajno otvorila mnogo veću tajnu koju su moja žena i njena najbolja prijateljica pokušavale da mi saopšte već mjesecima…