Svekrva je ušla u sobu, zatvorila vrata i rekla:
„Je li tebe imalo sramota? Tek si došla u ovu kuću, a već spavaš do podne.“
Ostala sam zatečena.
„Sinoć nam je bila svadba, legli smo pred zoru.“
„I ja sam se udala, pa sam prvo jutro ustala u šest i spremila doručak cijeloj kući.“
Pokušala sam ostati mirna.
„Vaš sin je spavao isto koliko i ja, pa je otišao na kafu.“
„On je muško“, odgovorila je hladno.
Tada sam shvatila šta se od mene očekuje.
Nisam željela svađu već prvog dana braka, pa sam samo rekla:
„Ako ćemo živjeti zajedno, moraćemo poštovati jedni druge.“
Svekrva je izašla bez riječi.
Kada se muž vratio, ispričala sam mu šta se dogodilo.
Očekivala sam da će stati uz mene.
Umjesto toga, rekao je:
„Znaš kakva je mama. Mogla si ustati malo ranije da ne pravimo problem.“
Zaledila sam se.
„Znači problem sam ja, a ne to što si ti otišao na kafu dok mene tvoja majka ispituje za ručak?“
Počeli smo se svađati.
Tada je svekar ušao u sobu.
„Dosta!“
Prvi put je podigao glas.
Pogledao je sina i rekao:
„Ako si se oženio, onda se ponašaj kao muž. Nije ona došla ovdje da služi tebi i tvojoj majci.“
Svekrva je iz dnevne sobe viknula:
„Nemoj se ti miješati!“
Svekar je samo odmahnuo glavom.
Kasnije tog dana pozvao me nasamo.
„Moram ti nešto pokazati.“
Iz ormara je izvadio fasciklu.
„Ovo sam čuvao za slučaj da se upravo ovo dogodi.“
Otvorila sam je.
Unutra su bili papiri za mali stan u centru grada.
„Čiji je ovo stan?“
Pogledao me ozbiljno.
„Od danas može biti vaš.“
Nisam razumjela.
A onda mi je objasnio da je stan godinama čuvao za sina, ali mu ga nikada nije prepisao jer je želio vidjeti kakav će čovjek postati kada se oženi.
„Zašto ovo govorite meni?“
Svekar je uzdahnuo.
„Zato što postoji nešto o mom sinu što moraš znati prije nego što odlučiš želiš li uopšte ostati u ovom braku.“
Tog trenutka mi je postalo jasno da svekrvino ponašanje možda nije ni približno najveći problem koji me čeka u toj porodici…