…a ona mi kroz plač kaže da joj je prije nekoliko dana stigla anonimna poruka u kojoj neko tvrdi da je varam.
Zbunio sam se.
„Ko ti je to poslao?“
„Ne znam. Neki nepoznat broj.“
Pokazala mi je telefon. U poruci je pisalo:
„Ako želiš da saznaš istinu o svom dečku, pogledaj njegove fotografije i poruke. Posebno obrati pažnju na jednu ženu.“
„Koju ženu?“
„Napisali su ime.“
Kada mi je rekla ime, potpuno sam se zaledio.
Bila je to moja bivša djevojka.
„Sa njom nisam razgovarao skoro tri godine.“
„Znam. Pregledala sam telefon i nisam pronašla ništa.“
„Pa zašto onda plačeš?“
Spustila je pogled.
„Zato što sam joj se javila.“
„Mojoj bivšoj?“
„Da.“
Pitala ju je da li se viđamo.
Bivša joj je odgovorila da se godinama nismo vidjeli, ali je zatim dodala nešto čudno:
„Ako si sa njim ozbiljno, pitaj ga za 17. maj.“
Moja djevojka me pogledala.
„Šta se dogodilo 17. maja?“
Nisam imao pojma.
„Ništa.“
„Razmisli.“
Otvorio sam kalendar.
Tog datuma prije četiri godine poginuo je moj stariji brat u saobraćajnoj nesreći.
„To je dan kada je brat poginuo.“
Djevojka je problijedjela.
„Zašto bi tvoja bivša spominjala taj datum?“
Nisam znao.
Odmah sam pozvao bivšu.
„Šta pokušavaš da napraviš?“
„Nisam joj ja poslala anonimnu poruku.“
„Zašto si onda spomenula 17. maj?“
Zaćutala je.
„Odgovori.“
„Zato što ti porodica nikada nije rekla cijelu istinu o toj noći.“
Srce mi je počelo lupati.
„Kakvu istinu?“
„Tvoj brat nije bio sam u automobilu.“
To sam znao. Policija je rekla da je sa njim bio prijatelj koji je preživio.
„Ne mislim na njega“, rekla je.
„Ko je još bio?“
„Ja.“
Zanijemio sam.
„Ti si bila sa mojim bratom?“
„Jesam.“
„Zašto mi to nikada nisi rekla?“
Počela je plakati.
„Zato što smo se viđali.“
Osjetio sam kao da me neko udario.
U vrijeme kada smo ona i ja bili zajedno, ona je imala nešto sa mojim bratom.
„Koliko dugo?“
„Nekoliko mjeseci.“
Prekinuo sam vezu.
Djevojka je sjedila pored mene i gledala me.
„Jesi li dobro?“
Nisam bio.
Ali tada je bivša poslala fotografiju.
Na njoj je moj brat držao bebu.
„Ko je ovo dijete?“
Ispod fotografije stigla je poruka:
„Zato ti nisam rekla.“
Ponovo sam je nazvao.
„Čije je dijete?“
Dugo je ćutala.
„Moje.“
„A otac?“
„Mislila sam da je tvoj brat.“
Nisam mogao vjerovati.
„Gdje je dijete sada?“
„Kod mene.“
„Koliko ima godina?“
„Četiri.“
Sve se uklapalo.
Dijete je začeto nekoliko mjeseci prije bratove smrti.
„Je li moja porodica znala?“
„Tvoja majka jeste.“
Odmah sam otišao kod roditelja.
Majka je čim je vidjela fotografiju počela plakati.
„Zašto mi nisi rekla da imam bratanca?“
„Zato što nismo bili sigurni.“
„U šta?“
„Da je dijete njegovo.“
„Jeste li uradili DNK test?“
Majka je otišla u sobu i vratila se sa kovertom.
„Jesmo.“
Otvorio sam nalaz.
Moj pokojni brat nije bio otac.
„Ko jeste?“
„Nismo znali.“
Tada sam se sjetio da je bivša u to vrijeme bila sa mnom.
Pogledao sam majku.
„Jeste li testirali mene?“
Spustila je pogled.
„Nismo smjeli bez tvog znanja.“
Odlučio sam da uradim test.
Moja sadašnja djevojka bila je uz mene cijelo vrijeme.
Rezultat je stigao poslije deset dana.
Nisam bio otac.
Ali laboratorija je pronašla vrlo blisko podudaranje između djeteta i moje porodice.
„Ako nisam ja, a nije ni moj brat, kako je ovo moguće?“
Majka je počela plakati.
„Postoji još jedan čovjek kojeg morate testirati.“
„Ko?“
„Tvoj otac.“
Zaledio sam se.
„Moj otac?!“
„Samo uradite test.“
Otac je odbijao.
„Ovo je ludost.“
Ali kada sam mu pokazao nalaz, promijenio je izraz lica.
„Ko ti je dao ovo?“
„Mama.“
Pogledao ju je bijesno.
„Obećala si.“
„Šta ste mi oboje prećutali?“
Majka je sjela.
„Tvoj otac i majka tvoje bivše djevojke poznavali su se mnogo prije nego što ste se vi rodili.“
„Kakve to veze ima sa djetetom?“
Otac je ustao i izašao.
To mi je bilo dovoljno da shvatim da postoji nešto mnogo veće.
Narednog dana pristao je na DNK test.
Rezultat je stigao.
Nije bio otac djeteta.
Ali bio je njegov bliski krvni rođak.
Laboratorija je preporučila dodatno testiranje.
Tada je moja bivša prvi put dovela svoju majku.
Čim je moja majka ugledala tu ženu, rekla je:
„Znala sam da ćeš se jednog dana pojaviti.“
„Poznajete se?“ pitao sam.
Niko nije odgovarao.
Bivšina majka izvadila je staru fotografiju.
Na njoj su bila dva dječaka.
Jedan je bio moj otac.
Drugi mu je nevjerovatno ličio.
„Ko je drugi?“
Otac je zatvorio oči.
„Moj brat blizanac.“
„Ti nemaš brata.“
„Imao sam.“
„Gdje je?“
Bivšina majka odgovorila je umjesto njega:
„On je bio moj muž.“
Potpuno sam se izgubio.
To bi značilo da su moja bivša i ja djeca dvojice braće blizanaca.
Ali onda je ona rekla:
„Postoji još nešto.“
„Šta više može postojati?“
Pružila mi je izvod iz matične knjige rođenih.
Na njemu je bilo ime moje bivše djevojke.
Ali čovjek kojeg je cijelog života smatrala svojim ocem nije bio upisan kao njen biološki otac.
„Ko je onda njen otac?“
Majka me uhvatila za ruku.
„Prije nego što nastavimo, moraš znati da anonimna poruka tvojoj djevojci nije poslata da vas posvađa.“
„Ko ju je poslao?“
Moja bivša je otvorila telefon.
„Ja sam dobila istu poruku.“
„Od koga?“
„Od čovjeka koji tvrdi da zna ko je otac mog djeteta.“
Pokazala mi je fotografiju.
Čim sam ugledao čovjeka, zanijemio sam.
Bio je to prijatelj mog pokojnog brata — čovjek koji je preživio onu saobraćajnu nesreću.
„On?!“
„Uradili smo DNK test.“
„I?“
Bivša je počela plakati.
„On nije otac mog djeteta. Ali test je pokazao nešto mnogo čudnije — taj čovjek je moj biološki brat. Zato je počeo da istražuje našu porodicu, a ono što je pronašao razlog je zbog kojeg je poslao anonimnu poruku tvojoj djevojci.“