IMAO SAM „TAKTIKU“ ZA ZAVOĐENJE DJEVOJAKA – SVE DOK JEDNA NIJE URADILA NEŠTO ŠTO NISAM OČEKIVAO

Ako bi odbila da nastavimo veče kod mene, odmah bih se nasmijao i rekao:

„Nema problema, samo sam pitao.“

Platio bih račun, pozvao joj taksi i više joj se nikada ne bih javio.

Mislio sam da je moja taktika savršena.

Sve dok nisam upoznao Anu.

Odveo sam je u jedan od najboljih restorana u gradu.

Veče je bilo odlično.

Smijala se, pričala i djelovala potpuno zainteresovano.

Pred kraj sam postavio svoje uobičajeno pitanje:

„Šta kažeš da nastavimo veče kod mene?“

Pogledala me nekoliko sekundi.

„Može.“

Bio sam oduševljen.

Pozvao sam konobara i zatražio račun.

Ali Ana je rekla:

„Sačekaj. Prije nego što krenemo, imam i ja jedno pitanje.“

„Naravno.“

„Da sam rekla NE, da li bi mi se sutra ponovo javio?“

Zaćutao sam.

„Pa… vjerovatno ne.“

Nasmijala se.

„Onda ipak ne idem kod tebe.“

Prvi put mi se dogodilo da me neko tako pročita.

„Zašto si onda prvo rekla da?“

„Da vidim kakav si kada misliš da si dobio ono što želiš.“

Ustala je, uzela torbu i otišla.

Bio sam bijesan.

Ali onda je konobar donio račun.

Pogledao sam iznos i skoro se zagrcnuo.

Na računu je bilo nekoliko dodatnih skupih stavki koje nisam naručio.

„Šta je ovo?!“

Konobar se nasmijao.

„Gospodine, djevojka koja je upravo otišla naručila ih je prije nego što ste vi stigli.“

„KAKO PRIJE MENE?!“

„Došla je skoro sat ranije.“

Tada mi je pružio malu kovertu koju je ostavila za mene.

Unutra je bila fotografija.

Na fotografiji smo bili ja i djevojka koju sam prije nekoliko mjeseci izveo u isti restoran.

Na poleđini je pisalo:

„Ona je moja sestra. I ispričala mi je šta si joj uradio kada je rekla NE. Zato naše večerašnje upoznavanje nije bilo slučajno.“