Juče sam prala i čistila automobil i ispod sjedišta pronašla minđušu. Hladan znoj me oblio. Nisam mogla da vjerujem – nakon 15 godina braka, prva pomisao bila mi je da me muž vara.
Toliko mi je bilo muka da sam morala izaći iz auta. Uzela sam minđušu, ušla u kuću i bacila je na sto ispred muža.
– ŠTA JE OVO?! – upitala sam ga bijesno.
On je pogledao minđušu i potpuno mirno rekao:
– Pa nisi glupa, znaš valjda šta je. Minđuša.
To me je još više razljutilo.
– Znam ja dobro šta je! Pronašla sam je ispod sjedišta u NAŠEM automobilu!
U tom trenutku je skočio sa ležaja.
– Gdje si rekla da si je pronašla?!
– Ispod suvozačevog sjedišta. Nemoj sada da se praviš da ništa ne znaš!
Umjesto da se pravda, počeo je da se smije.
Mislila sam da ću eksplodirati.
– Tebi je ovo smiješno?!
Tada je otišao do hodnika, uzeo telefon i nekoga pozvao.
– Mama, jesi li prošle sedmice izgubila minđušu?
Nastala je kratka tišina, a onda je uključio zvučnik.
Njegova majka je rekla:
– Jesam! Tražim je danima. Mislila sam da mi je ispala kada si me vozio kod doktora.
Ostala sam ukopana.
Pogledala sam muža, pa minđušu, pa ponovo njega.
On se nasmijao:
– A ti si već u glavi podijelila kuću, auto i namještaj, je li?
Nisam znala da li da se smijem ili da propadnem u zemlju od stida.
Kasnije je svekrva došla po minđušu. Čim je ušla, muž joj je rekao:
– Mama, zbog tvoje minđuše sam danas skoro ostao bez žene!
Svi smo prasnuli u smijeh.
A ja sam tog dana naučila jednu važnu lekciju: ponekad ono što izgleda kao dokaz zapravo uopšte nije ono što smo prvo pomislili.