Kada sam ga poljubila, nekoliko trenutaka je samo stajao ukočeno. Već sam pomislila da sam pogriješila i da sam uništila prijateljstvo koje smo godinama gradili. Ali onda me je zagrlio i tiho rekao:
„Čekaj… moram nešto da ti kažem prije nego što ovo ode dalje.“
Odmakla sam se i pogledala ga.
„Šta je?“
Bio je crven u licu i vidjelo se da mu je neprijatno.
„Nisam došao ovdje slučajno.“
Nasmijala sam se.
„Naravno da nisi. Ja sam te pozvala.“
„Ne mislim na večeras. Mislim na nas.“
Nisam razumjela.
Sjeo je na ivicu kreveta i izvadio telefon. Otvorio je stare poruke i pružio mi ga.
Bile su to poruke koje je prije skoro godinu dana slao mom najboljem prijatelju.
U jednoj je pisalo:
„Mislim da sam se zaljubio u nju, ali nikada joj neću reći. Ne želim da izgubim ono što imamo.“
Osjetila sam kako mi srce lupa.
„Ovo je o meni?“
Klimnuo je glavom.
„Već dugo.“
„Pa zašto mi nikada nisi rekao?“
„Jer sam mislio da me gledaš samo kao prijatelja.“
Sjela sam pored njega i počela da se smijem.
„Znači oboje smo skoro godinu dana ćutali kao budale?“
I on se nasmijao.
Atmosfera se ponovo opustila. Prišao mi je i poljubio me, ovog puta bez straha i oklijevanja.
A onda je zazvonio telefon.
Bio je njegov.
Na ekranu se pojavilo žensko ime koje nisam poznavala.
Nije se javio.
Telefon je ponovo zazvonio.
„Ko je to?“ pitala sam.
„Niko važan.“
To mi se nije svidjelo.
„Ako nije važna, javi se.“
Pogledao me nekoliko sekundi, a onda prihvatio poziv i uključio zvučnik.
Sa druge strane začuo se ženski glas:
„Gdje si? Čekam te već sat vremena.“
Pogledala sam ga.
„Ko te čeka?“
Odmah je prekinuo poziv.
„Mogu objasniti.“
Ustala sam.
„Naravno da možeš. Svi uvijek mogu objasniti.“
„Nije ono što misliš.“
„Onda reci šta jeste.“
Dugo je ćutao.
„To je djevojka sa kojom sam trebalo večeras da izađem.“
Zaledila sam se.
„I umjesto toga si došao kod mene?“
„Da.“
„Zašto?“
„Zato što si me pozvala. Kada si rekla da želiš da dođem, otkazao sam sve.“
„Očigledno joj nisi rekao da si otkazao.“
„Jesam. Samo… nije baš tako jednostavno.“
„Šta nije jednostavno?“
Tada je telefon ponovo zazvonio.
Ovog puta stigla je poruka.
Na ekranu se pojavila fotografija.
Vidjela sam samo djelić, ali dovoljno da prepoznam sebe.
Uzela sam telefon prije nego što je stigao da reaguje.
Na fotografiji smo bili nas dvoje, snimljeni nekoliko minuta ranije kroz prozor moje spavaće sobe.
Ruke su mi se odsjekle.
„Ko je ovo fotografisao?“
On je problijedio.
Otvorila sam poruku.
Ispod fotografije je pisalo:
„Rekla sam ti da ne ideš kod nje.“
Prišla sam prozoru i pogledala napolje.
Na ulici nije bilo nikoga.
„Ko je ova žena?“
„Moramo zaključati vrata.“
„Odgovori mi!“
Ustao je i spustio roletne.
„Zove se Marina.“
„I?“
„Bili smo zajedno.“
„Koliko dugo?“
„Skoro dvije godine.“
„Rekao si da nisi imao ozbiljnu vezu.“
„Zato što nisam želio pričati o njoj.“
„Zašto?“
Pogledao je prema vratima sobe.
„Jer smo raskinuli prije šest mjeseci, ali ona odbija da prihvati da je gotovo.“
U tom trenutku začulo se zvono na ulaznim vratima.
Jednom.
Pa drugi put.
Niko od nas se nije pomjerao.
Onda je neko počeo snažno da lupa.
„Otvori! Znam da si unutra!“
Bio je ženski glas.
Pogledala sam njega.
„Je li to ona?“
Klimnuo je glavom.
„Ne otvaraj.“
Ali nisam namjeravala da se krijem u sopstvenoj kući.
Krenula sam prema vratima.
On me je uhvatio za ruku.
„Molim te. Postoji još nešto što ti nisam rekao.“
„Šta još?!“
„Ona ne dolazi zbog mene.“
„Kako ne dolazi zbog tebe? Upravo ti šalje fotografije!“
Spustio je pogled.
„Zna ko si.“
„Pa šta?“
„Ne razumiješ. Poznavala te je mnogo prije nego što sam te ja upoznao.“
Zastala sam.
„Odakle?“
Ponovo se začulo lupanje.
Ovog puta žena iza vrata je viknula moje ime i dodala:
„Otvori! Vrijeme je da saznaš zašto je on prije pet godina uopšte ušao u tvoj život!“
Pogledala sam najboljeg prijatelja.
Bio je potpuno blijed.
„Šta ona priča?“
Nije odgovorio.
„Pitam te šta ona zna o meni?!“
Sjeo je i stavio glavu među ruke.
„Sjećaš li se saobraćajne nesreće tvog brata?“
Srce mi je stalo.
„Kakve veze moj brat ima s tobom?“
Podigao je pogled.
A onda je izgovorio rečenicu zbog koje sam zaboravila i na Marinu i na sve što se te večeri dogodilo:
„Nisam te upoznao slučajno. Čovjek koji je te noći vozio drugi automobil bio je moj otac.“